FOTO TANJUGFOTO TANJUG

Нови  саобраћајни прописи и знатно пооштрене казне, не само новчане, изазвали су опречне реакције међу српским возачима. Док једни кажу да су казне несразмерно високе према нашем стандарду, има и оних који тврде да су и даље благе и да „неће оне који су најчешће правили прекршаје, бахате возаче, научити памети“.

 Као да многи српски возачи заборављају да су на сопственој „кожи“ осетили колико су у земљама региона и у Европи последњих година пооштрене казне за прекршаје у саобраћају, поготово што тамо тешко могу да на било који начин избегну казну.
Мада поједине казне (највише новчане за физичка лица су 120.000 динара) из перспективе возача са просечним српским примањима изгледају стварно астрономске, ваља истаћи да су оне запрећене само за најтежа дела обухваћена Законом о безбедности саобраћаја на путевима Србије. При томе су та дела, у највећем делу случајева, „подржана“ и казном затвора, вишемесечним одузимањем возачке дозволе, казненим поенима.За неке прекршаје чак није предвиђена уопште новчана казна, већ прекршиоцу одмах следује – затвор.

ТАКО за возаче који прекораче више од 91 километар на сат дозвољене брзине у насељеном месту или 101 километар више од дозвољене брзине ван насељеног места, аутоматски следује затвор од 30 до 60 дана, баш као и за насилничку вожњу!

– Циљ ових измена је да возачи схвате да не може све да се плати и да насилничка вожња мора бити санкционисана на најстрожи начин – објаснио је Небојша Арсов, начелник Управе саобраћајне полиције Србије.

На честа питања да ли је било разлога да се, по многима, ионако превисоке казне повећају, поједине чак и дуплирају, најбољи одговор даје – статистика.

У периоду од 2012. године (када је почео да слаби ефекат ЗОБС из 2009) до 2016. године у Србији је било 179.956 саобраћајних несрећа! Лакше телесне повреде задобило је 77.907 лица, тешке повреде 17.058, а чак 3.080 људи је изгубило живот. Материјалне штете су изузетно високе, само у 2012. години је процењена штета од саобраћајних несрећа – 321,3 милиона евра.

НИСУ само наши законодавци увидели да је репресија и запрећена казна „најбоља кочница“. У скоро свим земљама региона, али и Европе, последњих година су пооштрили саобраћајне казне. У Француској, на пример, не можете да телефонирате ни из аутомобила који је паркиран поред пута!

Казне за најчешће прекршаје – невезивање појасева и коришћење мобилних телефона у току вожње – свуда су папрене. У Црној Гори „луксуз“ телефонирања неће вас више коштати „само“ 50 евра, казна је подигнута на 60 до 150 евра, у зависности од процене полицајца на лицу места који сте степен опасности изазвали.

Слично је у свим земљама Европе. Прекорачење брзине се „спречава“ изузетно високим казнама. У Црној Гори, ако возите брже од 70 км на час кроз насељено место, платићете и 2.000 евра! Дакле, много више него у Србији.

Иста казна за возача са склоностима Фанђа очекује и у Хрватској, Аустрији… При томе у Бугарској, уколико се установи да сте већ раније кажњени због прекорачења брзине, платићете дупло већу казну, остаћете без дозволе на годину дана, а може да вам се деси и да посетите неки од тамошњих затвора.

Скоро у свим европским земљама новчане казне су комбиноване са казненим поенима, одузимањем возачких дозвола, али и затвором.

Наши возачи, по правилу, много више пазе на прописе у иностранству, а објашњење је једноставно: свесни су да ће тешко моћи да на било који начин избегну казну, што још покушавају да „прескоче“ код куће директном „погодбом“ са оним који га ухвати у прекршају. Верујемо да ће српски органи и за то наћи лека…

СВАКОГ ДАНА ПОГИНЕ 500 ДЕЦЕ

Није само наша земља суочена са поразном статистиком са друмова. Слична ситуација је широм планете. Тако је ФИА (Светска аутомобилска федерација) последњих година кренула у жестоку кампању посвећену безбедности на друмовима, у којој учествују многобројне познате личности.

Подаци које је објавила ФИА говоре да годишње на планети у саобраћајним несрећама живот изгуби 1,3 милиона људи, а 50 милиона буде повређено! Сваког дана, тако, погине 3.000 особа, међу којима 500 деце.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Петар Живковић