Мала Госпојина која се данас обележава, убраја се у 36 великих празника у црквеном календару означених црвеним словом. Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету, а ћерку Марију добили су у позним годинама, после пет деценија брака.
Празник Маријиног рођења је 21. септембра, али није познато од када се слави и обележава.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.
Малој Госпојини посебно се радују млади који би требало да походе светиње.
У народу се овај празник слави и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху, иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Верује се да ће јесен и зима бити благи, без много хладних дана, ако на данашњи празник буде ведро без облака и ако се види сунце већи део дана. На Малу Госпојину, исто као и на Велику Госпојину, према народном веровању, постоје и одређене забране.
Жене тако данас не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове. Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.
На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс