Српска Православна црква и њени верници данас прослављају празник Светог цара Константина и царице Јелене. У црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.
Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару. Овим светитељима посвећен је велики број храмова широм Србије, какве су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, која је пре три године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста…
Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка – света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу – граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
УКАЗАЊЕ КРСТА И РЕЧИ: „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“
Цар Константин, пошто је дошао на престо и наследио оца, суочио се са три велике борбе. Једну против Максенција, тиранина у Тиму, другу против Скита на Дунави и трећу против Византинаца.
Пред битку са Макценцијем, цар је био забринут и сумњао је у свој успех. Тада му се усред дана појавио пресјајан крст, сав окићен звездама и на крсту написано: „Овим побеђуј“.
Он је наредио да се искује један такав крст попут онога на небу, и њега су носили испред војске.
Силом крста, он је задобио славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удавио у реци Тибру. Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Када је победио Византинце, саградио је предиван град на Босфору, и назвао га Константинопољ. Након тога се разболео и пао у постељу. Врачеви и жреци су га саветовали да се купа у крви заклане деце, што је он наравно одбио.
Онда су му се јавили епископ Петар и Павле и рекли му да потражи епископа Силвестера, који ће га излечити од страшне болести.
Када је настао раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва Први васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осудила, а Православље утврдило.Света Јелена, благочестива мајка царева је посетила Јерусалим и пронашла часни Крст господњи. Затим је на Голготи саградила цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи.
У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин наџиви своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово је сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.
Ево како гласи тропар Константину:
„Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоће спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче“.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс