Деца до 17 година и млади до 30 година у највећем ризику од сиромаштва

Деца до 17 година и млади до 30 година у највећем ризику од сиромаштва

Средње школе: Кувари и цвећари уче и раде
Први велики Краљевски дечији крос
Децу нам на екскурзије возе пијани возачи: Прошле године из саобраћаја искључено њих 19, а алкохол није једини разлог!

Деца до 17 година и млади до 30 у највећем су ризику од сиромаштва, показују подаци из публикације Жене и мушкарци у Републици Србији, коју је овог месеца издао Републички завод за статистику. Чак 33 одсто дечака и 32 одсто девојчица ризикују да живот проведу у сиромаштву, преноси Данас.

Стопа ризика од сиромаштва представља удео грађана чији је приход мањи од релативне линије сиромаштва.

Тако, подаци које су издали аналитичари из РЗС не значе нужно да су ови грађани сиромашни, али значе да имају већи ризик да буду. Ипак, главна смерница за анкету били су приходи који и сами означавају степен сиромаштва.

Иако велика стопа ризика од сиромаштва код деце може да буде последица једноставно поделе средстава у вишечланим домаћинствима, велики проблем задаје и податак да су заправо радно способни млади од 18 до 30 година – у убедљиво највећем ризику од тога да буду сиромашни.

Када су у питању млади преко 18 година, велики број њих су деца која излазе из система социјалне заштите, односно они који су без родитељског старања, млади Роми и деца која су у ризику од губитка породице, објашњава Александра Грубин, пројектна менаџерка Фондације СОС Дечја села Србије.

„Због закона који каже да се млади воде до 30 године, ми заправо радимо са младима од 14. па до 30. године, који се суочавају са самосталним животом или сиромаштвом“, наводи Грубин.

Млади који излазе из система социјалне заштите, односно држава након пунолетства више не може да их збрине, у посебно су рањивој категорији, додаје Грубин, и објективно, али се суочавају са субјективним проблемима.

„Од ове године су млади без родитељског старања стављени као посебно теже запошљива категорија и они имају предност при запошљавању, односно послодавац има олакшице ако их запосли или прими на праксу, а имају и олакшице за самозапошљавање”, кажу из СОС дечјих села.

Ипак, иако је Националним планом за запошљавање од 2017. године уведена ова категорија, у статистици Националне службе, ови млади се још не воде тако, па ће олакшице моћи да добијају тек од наредне године.

Проблем је и што држава нема попис свих младих који живе сами, односно без породичног старатеља. Зна се да их тренутно има 6.500, али не и колико их је када постану пунолетни, оду из хранитељских породица и домова. Ипак, уколико имају пензију, мушкарци старији од 65 година најмање „пате“ од ризика да буду на рубу беде.

„Стопа ризика од сиромаштва код мушкараца пензионера је 13,3 одсто, а код жена 16,9 одсто“, наводи се још у студији Жене и мушкарци у Републици Србији.

Међутим, велика је разлика у полу, па чак 22 одсто пензионерки има шансу да буде са малим приходима. Ова несразмера се објашњава још већом разликом у подели, односно наплати рада током претходних деценија када су садашњи пензионери зарађивали.

Злата Зец, секретарка синдиката пензионера Независност, каже да не верује оваквој статистици.

„Пензионери су свакако у ризичној групи. Они у већини случајева, а то су показали и подаци, добијају минималну зараду или финансирају целе породице. Али искључимо политичке функционере или оне са националним пензијама, остали живе управо на линији беде“, каже Зец.

Када су у питању начини запошљавања, у најбољем су положају радници који имају књижицу код послодавца, док су у најгорем статус незапослени, али и самозапослени. То су заправо предузетници, па на пример мушкарци који су предузетници имају 50 одсто шансе да буду сиромашни, као и 47 одсто жена предузетница.

Када пензије нису укључене у приход, односно они који немају пензију, а старији су од 65 година, имају чак 82,5 одсто шанси да буду сиромашни, показују подаци РЗС.

ТопПрес/ Извор: Данас

КОМЕНТАРИ

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0