Диригенти, фризери и концерт мајстори имају бенефицирани радни стаж у Србији

Диригенти, фризери и концерт мајстори имају бенефицирани радни стаж у Србији

Бенефицирани радни стаж код државних органа је обесмишљен, јер се одређује према статусу и положају, а не према тежини посла и условима рада. Овакав апсурд кошта буџет Србије годишње најмање четири милијарде динара, утврдила је детаљном контролом Државна ревизорска институција.

Диригенти, службеници, људи у протоколу, јавним набавкама и другим пословима неоправдано имају бенефицирани радни стаж, чак изједначен са ватрогасцима, припадницима специјалних јединица, запосленима у затвору и на другим, оправданим пословима, преноси портал 021.рс.

Анализа коју је спровео државни ревизор показала је да се бенефиције у МУП-у, БИА, Министарству одбране, Министарству спољних послова и у Пореској управи деле не према заслугама и тежини посла, већ по положају и субјективним осећајима запослених „да им је посао тежак“.

Одлазе у пензију по повлашћеним условима

Последица свега тога је да запослени на овим местима одлазе у пензију по повлашћеним условима, иако обављају исте или сличне послове као и запослени у другим државним органима – који немају бенефиције.

Дакле, статус, положај и припадност запосленог неком органу или јединици критеријуми су по којима је добар део од више од 63.000 људи, колико их је на списку за бенефиције тренутно у овим органима, дало себи право да се изједначи са ватрогасцем или специјалцем.

Орган који је морао да контролише доделу бенефиција – Министарство рада, само је формално учествовало у утврђивању послова са бенефицираним радним стажом код државних органа, јер сматрају да нису одговорни као орган, већ је то искључиво државни послодавац. Међутим, законски, Министарство рада сноси исту одговорност, утврдио је државни ревизор, преноси 021.рс.

Последица овако неоправдане примене бенефицираног радног стажа је да државни органи не могу да потврде да је четири милијарде динара расхода који се из буџета плаћају за ову намену заиста извршено економично и ефективно.

Плаћају им се и додатни доприноси

Бенефицирани радни стаж подразумева да запослени имају стандардан допринос за пензијско и инвалидско осигурање, а плаћају им се и додатни доприноси за стаж осигурања са увећаним трајањем.

Право подразумева, дакле, увећане доприносе за ПИО, ранији одлазак у пензију и дуже коришћење пензије у односу на остале пензионере.

Право на бенефиције требало би да имају запослени на нарочито тешким и ризичним пословима, штетним по здравље, где опадају физиолошке функције и очекује се да особа неће дуго моћи да ради у том интензитету и обиму. Међутим, у државним органима није све баш по правилима. Постоји изражен неједнак третман запослених у државној управи на начин да шалтерски службеници и писари, који никако не испуњавају услове, имају бенефиције, док њихове колеге које раде исти посао у, на пример, Министарству рада, немају исту повластицу.

Ревизор је у току скоро једногодишње контроле утврдио да држава чак ни нема потпуно одговарајућ, разумски критеријум за одређивање ко ће имати бенефиције на радном месту. Ревизор је закључио да су такозване реформе пензијског система, које држава спроводи од 2002. године, недовољне, а приметио је и да се број особа које добијају то бенефицирано право из године у годину повећава. Рецимо, од 2013. до 2015. у просеку је сваке године 1.000 људи више имало право на бенефицирани радни стаж. Овај податак је заинтересовао ревизора и навео га да мало дубље истражи како се тачно деле бенефиције.

Бенефиције због стреса у канцеларији, кратких рокова…

Бенефицирани радни стаж имају запослени у: Министарству одбране, Министарству унутрашњих послова, Министарству спољних послова (сектор криптозаштите), Пореској управи (сектор пореске полиције), Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде и у Безбедносно-информативној агенцији.

Највећи број запослених са бенефицијама имају Министарство одбране, БИА, МУП и Управа за кривичне санкције, тим редоследом.

Бенефицирани радни стаж у овим органима имају и ватрогасац и преводилац, и ронилац и административни радник, припадник антитерористичке јединице и особа која се бави папирологијом и обрадом података, стражари у затворима и особа из протокола.

У 2015. години је бенефиције имало 110.000 људи у Србији – 65.000 људи је то право имало само на основу тога што су били запослени у државним органима, а око 45.000 људи је заиста испуњавало услове, али радило код других послодаваца. За ове две групе људи не важе исти критеријуми.

У Пореској управи, бенефицирани радни стаж има 144 особа, а већина има увећање колико и оперативци БИА – 12 месеци стажа им се рачуна као 16 месеци осигурања. Добар део ових запослених су директори и помоћници или заменици.

У Управи за извршење кривичних санкција ради 3.362 особа с бенефицијама. Највећи број запослених су заиста чувари, надзорници страже, возачи специјалних возила и слично, али остали су инструктори, фарбари, ливци, електричари, графичари, психолози, доктори, фармацеути, чак и фризери, кувари, водоинсталатери.

Бенефиције има и концерт мајстор у МУП-у

У Министарству одбране су ревизору правдали административне раднике с бенефицијама тиме да су они ипак професионална војна лица, изложена ризицима, угрожених уставом загарантованих права (за ове тврдње су, додуше, докази лабави).

ДРИ је увидела да на десетине људи који су административно-кадровски радници у МУП-‘у или БИА имају право на бенефиције, а особа која идентичне послове обавља као запослена у Министарству рада нема те бенефиције.

Запослени у БИА и МУП на овим „седећим“ пословима рекли су ревизору да су изложени „стресу, сарадњи са функционерима и кратким роковима“, али не могу да заиста и докажу да раде тежак посао ни по једном критеријуму – раде у канцеларији, са људима, а не с оружјем. Исте ове услове рада навео је и запослени у Министарству рада, који нема бенефиције, поручује ДРИ у свом извештају.

ДРИ је утврдио да бенефиције имају чак и диригент и концерт-мајстор у МУП-у, који тврде да им је посао тежак јер морају и по неколико стотина метара да марширају, што је врло напорно – нарочито ако имају више од 50 година.

Чак су навели да им је тешко јер имају стрес на сахранама колега, где свирају и марширају.

При томе, у овим оркестрима раде и жене, које немају бенефицирани радни стаж, а исто марширају по неколико сати, преноси портал 021.рс.

ТопПрес/ Извор: Нова економија

KOMENTARI