Произвођачи малина у Чилеу, који је годинама био један од највећих конкурената малинарима из Србије, тренутно за килограм овог воћа добијају рекордно високу цену – највишу у последњих десет година.

Најзаступљенију сорту малине „херитиџ“ откупљивачи у овој земљи плаћају 1,74 евра (204 динара). До обрта на тржишту дошло је због суше и проблема у производњи и током бербе, као и због мањка робе на америчком тржишту, па извозници из Чилеа сада добијају два евра за килограм смрзнуте робе типа „гриз“ и 2,8 евра за најквалитетнију категорију „роленд“, пише Политика.“Подаци из других земаља указују да ће у предстојећој сезони доћи до пада производње у земљама препознатљивим на светској мапи традиционалних произвођача овог воћа. То се посебно односи на Пољску, Босну и Херцеговину, Бугарску и друге“, каже за лист др Александар Лепосавић из Чачка, један од водећих српских стручњака за јагодасто воће. „Све ово указује да и за наше произвођаче долазе боља времена“, истиче он и објашњава да се свеукупна ситуација на светском тржишту мења.

Старе залихе код наших традиционалних купаца су све мање, а потражња за квалитетном малином на глобалном нивоу расте.

„Према информацијама од неколико великих купаца из Француске и Немачке, расплет ситуације и скок цена робе из Србије очекује се у наредних десетак дана и то је добра вест за наше произвођаче и извознике“, истиче Лепосавић. Каже да ситуација у примарној производњи малине у нашој земљи, нажалост, није добра. Произвођачи су у претходне три године били прилично дестимулисани да улажу у своје засаде. Основни узрок незадовољства била је ниска цена. Велики број произвођача престао је да обрађује засаде, а добар део њих свео је улагања на минимум.

Лепосавић истиче да је негативан стимуланс стизао и преко медија, када су поједини извозници, да би обезбедили нижу цену у откупу, пред 2017. годину пласирали нетачне информације о хиперпродукцији малина у свету и Србији. Такође, и спекулације о проблемима са стандардима у производњи и у хладњачама, као и проблем са мешањем сорти и покушајем преваре страних купаца. Истиче да је највеће подозрење и уцењивачки приступ код наших традиционалних купаца изазвала информација да је у неколико случајева у малини из наше земље утврђено присуство вируса норо. Накнадном провером утврђено је да је та малина била произведена у нашем суседству, а да је реекспортована из наше земље, чиме нам је нанесена огромна штета, јер су купци сматрали да је реч о српској роби.Према Лепосавићевом мишљењу, ни Национални савет за малину ни Радна група за сагледавање стања у малинарству нису дали очекивани одговор и препоруке на који начин превазићи лоше стање у нашој производњи, пише Ивана Албуновић за „Политику“.

„Србија, као земља у којој се производи најквалитетнија малина на свету, тржишту ускоро неће имати шта да понуди. Зато је више него икада неопходно успоставити фер односе између свих актера у ланцу производње и пласмана малине“, тврди Лепосавић.

Најпре треба да сагледамо стварно стање производње и тачно утврдимо производне површине и принос који се остварује са њих. Истиче да нереално звучи званични податак да се у Србији малина производи на 24.000 хектара, јер приноси ни приближно не одговарају таквом стању.

„Морамо да унапредимо маркетинг и на прави начин прикажемо како се малина производи у најпознатијим малинарским подручјима наше земље. Да непрестано указујемо на њен значај у исхрани свих категорија потрошача. А не да то буде воће само за најбогатије. У свету је бројним примерима показано да малина и производи од ње имају изузетан значај у превенцији и лечењу неких од најдеструктивнијих болести савременог човека“, каже Александар Лепосавић.

ТопПрес/Извор:  Блиц