Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој састао се јуче у Палати Србија са председником Академијског одбора за село, академиком Драганом Шкорићем, председницима Задружних савеза Србије и Војводине, Николом Михаиловићем и Радисавом Јовановом и стручњаком за воћарство проф. Зораном Кесеровићем. Тема састанка били су наредни кораци успешног пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ који улази у трећу годину реализације и припреме за формирање националног тима за спас села који предвиђа заједничко деловање Академијског одбора за село САНУ, задружних савеза и представника струке попут универзитетских професора.
– Овај пројекат од највећег националног заначаја може се спровести само уз синергију науке, струке и домаћина Србије. Крећемо у отворену битку за наша села. Ове године подстицаћемо специјализоване задруге, пре свега најпотребније Србији, сточарске, а у територијалном смислу окренућемо се неразвијеним, брдско-планинским и пограничним подручјима. Акценат ћемо ставити и на хоризонтално и вертикално повезивање задруга у сложеније организационе облике – сложене задруге, изјавио је Кркобабић и додао да је у плану формирање Националног тима за спас села кога ће чинити представници Владе, и локалних самоуправа, Академијског одбора за село САНУ и Задружних савеза Србије и Војводине. – Истовремено ту ће бити и најеминентнији прегаоци из области науке, образовања, културе, здравства, спорта, сви они који на очување села гледају као на прворазредни патриотски задатак, најавио је министар.
Председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић рекао је циљ Академијског одбора за село заједно са Кабинетом министра за регионални развој да села Србије оживе и да се промени тренутна тужна слика по којој се у 86 посто села смањује број становника. То се, према речима академика може урадити само добро осмишљеном политиком испланираном до детаља. „Србија има све природне предуслове као Швајцарска и Аустија и хоћемо стручни тим да заједно променимо стање у српским селима на боље. Према истраживањима од 4.700 насеља у Србији, њих 1200 је у фази нестајања а 1034 села има мање од по 100 житеља.
Пројекат Владе Србије популарно назван „500 задруга у 500 села“ који спроводи Кабинет министра задуженог за регионални развој усмерен је управо на подстицање и оснаживање привредне активности у селима кроз удруживање малих произвођача у задруге и тако стварање почетних услова за останак и живот становништва у сеоским срединама. Од почетка реализације пројекта, тачније за мање од две године основано је 332 задруге, а бесповратним средствима помогнут је рад 93 задруге на територији читаве Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију. Ове године у Буџету је опредељено нових 715 милиона динара за нове и старе задруге, као и за њихово повезивање у значајније привредне субјекте, сложене задруге.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс