У оквиру вртоглавог пада цена нафте на светском тржишту, незабележеног још од Првог заливског рата 1991. године, она типа „брент“, која се користи у Србији, пре три дана достигла је најнижи ниво од свега од 24,88 долара долара по барелу.

Лист „Данас“ пише да је у међувремену дошло до њеног раста па је у петак цена завршила на неких 27 долара по барелу.

Експерти истичу да је основни разлог за ниске цене мања потражња „црног злата“ изазвана епидемијом вируса короне али да утицај има и „натфни рат“ који воде Саудијска Арабија и Русија. Незадовољна одбијањем Русије да у договору са ОПЕК-ом смањи своју производњу, краљевина је смањила цену нафте коју извози како би се на тај начин „осветила“ Москви.

Тако је 6. марта цена барела била 50 долара да би три дана касније пала на 33,5 долара по барелу, што је 26 одсто мање него почетком године. Од тада се пад додатно наставио и само за десетак дана цена нафте је достигла садашњи ниво. Прогнозе „Голдман Сакса“ предвиђају да ће цена нафте у наредном периоду пасти на 20 долара по барелу.

Генерални секретар Националног нафтног комитета Србије Горан Радосављевић каже за „Данас“ да је реч о највећем паду цена нафте на светском тржишту у последњих двадесетак година.

„Дефинитивно цена нафте није била овако ниска ни у време када је почела светска економска криза и не памти се овакав пад од 2000. године. Исто тако сасвим је јасно да је пад изазвала епидемија вируса корона јер је дошло до смањења потрошње нафте. Прво се то десило у Кини, сада је то актуелно у Европи а захватиће врло брзо и Сједињене Америчке Државе. Ниска потрошња аутоматски обара цене. Да би се тај пад обуздао потребно је да епидемија вируса буде окончана што би довело до већег обима саобраћаја и отварања фабрика које тренутно не раде. На тај начин би се повећала потражња за нафтом. Наравно, то не би било довољно, ако у међувремену не дође до договора о додатном смањењу производње. Јер док год се то не догоди нафта не може нагло да расте чак ни у условима окончања епидемије“, објашњава саговорник листа.

Он је категоричан да због пандемије неће доћи до несташица ни сирове нафте ни горива у малопродаји у Србији.

„Једноставно, дошло је до мање потражње нафте због прекида привредних активности у неким секторима што оставља довољне количине сирове нафте за производњу горива за малопродају. Због мање потражње у привреди компаније у Србији сад чак имају и вишак нафте коју могу да извозе у иностранство јер она више не може да стоји у складиштима“, наводи Радосављевић.

Према његовим речима малопродајне цене горива ће свакако пасти.

„До тога може да дође и без обзира да ли су власници пумпа истрошили резерве нафтних деривата које су купили пре пада цена нафте на светском тржишту јер због мањег обима саобраћаја опада потражња за горивом у малопродаји те је појефтињење у таквим условима логично решење. Колико ће оно износити у овом тренутку тешко је рећи“, каже за „Данас“ Радосављевић.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже за „Данас“ да се снабдевање горивом у Србији одвија без икаквих проблема.

„Чак с обзиром на изузетно ниску цену сирове нафте, у читавом логистичком ланцу од налазишта и складишта нафте, преко рафинерија и регионалних трејдера, па све до бензинских станица, залихе нафте деривата нафте су на веома високом нивоу. Поред тога, смањена је потрошња горива, због глобалног смањења мобилност путника и смањеног транспорта робе. Када се обе ове ствари узму у обзир, можемо рећи да је у Србији загарантовано стабилно снабдевање потрошача, што важи и на регионом и глобалном плану“, каже Мићовић.

Он додаје да се увоз и сирове нафте и деривата нафте одвија без проблема. Промене прописа којима је измењен режим путничког и теретног саобраћаја преко државне границе, ни на који начин не угрожавају увоз нафте и деривата нафте, чиме је очувана стабилност снабдевања домаћег тржишта.

„Ово је посебно важно када се зна да око 85 одсто горива које се потроши у Србији или је добијено прерадом сирове нафте из увоза или је директно увезено као дериват нафте“, каже наш саговорник.

Према његовим речима цене горива у Србији су наставиле тренд пада и у односу на највише малопродајне цене ове године, цена евродизела је нижа за око 12 динара, односно литар овог горива који је средином јануара коштао око 164 динара по литру сада кошта нешто изнад 152 динара по литру, а бензин БМБ 95 је јефтинији за око 7,5 динара по литру, односно цена је са пала са 164 на 152 динара по литру.

ТопПрес/ Извор: Данас