Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живановић рекао је данас да је неправилна употреба пестицида довела до уништавања пчела које опрашују више од 80 одсто биљака које користимо у исхрани.
На округлом столу „Чувањем пчела, чувамо себе“, Живановић је казао да би изумирање пчела за нашу земљу значило директан економски губитак од 148 милиона евра годишње.
– Због компликованих процедура пчелари врло често не пријављују тровање пчела. Капацитети државе нису, по нама, довољни да могу да испрате сва та тровања, тако да пчелари трпе велике штете. Трпимо сви, јер преко 500 милиона евра годишње је допринос пчела опрашивањем у пољопривреди. Да пчела нема, имали би мању производњу хране – навео је Живановић.
Циљ кампање је да се прикупе идеје и предлози за очување пчела, па ће током марта сви који се баве пчеларством, пољопривредом или заштитом животне средине моћи да се укључе у јавно-приватни дијалог и понуде решења, каже саветник НАЛЕД-а Душан Сивић.
– Важно је да се подигне свест о овом проблему, да наши пољопривредници знају колику штету наносе читавом друштву, а и својој производњи када користе препарате који могу да отрују пчеле – рекао је Сивић.
Он додаје да је потребно да надлежни државни и локални органи треба да помогну и реагују када се пријави масовно тровање пчела, како би пчелари знали да ће неко их неко заштити.“Месец заштите пчела“ део је четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира УСАИД, а спроводи НАЛЕД у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.
Директорка Републичког секретаријата за јавне политике Бојана Тошић рекла је да се овај секретаријат залаже за јавно-приватни дијалог и додала да је прошле године на снагу ступио закон о планском систему који обухвата решавање оваквих проблема.
– Овај закон ствара обавезу да када се ви као грађани укључите и дате ваше коментаре ми реагујемо. Врло често се дешавало да се не чује глас народа. Данас смо овде не само да би чули ваше проблеме, него да их и решимо. Најлекше је изменити неки процес или закон, битно је да се то све после спроведе у пракси и одржи на терену – каже Тошић.
Да би могао да издржава целу породицу, неопходно је да један пчелар има 500 и више кошница. Производња меда пала је са 12.000 тона у 2015. на 7.000 тона у 2017, а дешавало се да услед тровања фонд пчела падне и за петину годишње.
Подаци показују да упркос великом потенцијалу пчеларства и чињеници да је Србија земља са највећим бројем пчела по глави становника (једна пчела на шест становника), мали број пчелара живи од тог бизниса.
ТопПрес/ Извор: Танјуг