Резидбом ораха постиже се стална равнотежа између раста и родности стабла. Добијају се крупнији и квалитетнији плодови, боља осветљеност круне и стално подмлађивање стабла. У природи орах најчешће образује пирамидалну круну, а у интензивној производњи најчешће се среће котласта круна, а нешто ређе побољшана пирамидална круна.
Са резидбом се креће од момента садње, тако да се формира облик будуће воћке и у току плодоношења. Након садње ораха садница се скраћује. Висина зависи од висине стабла коју желимо и од величине саднице. Стабло не треба да буде предугачко, нити прениско.
Пресек стабла
Предугачко стабло одлаже време плодоношења, отежана је резидба, берба, заштита итд. Ако желимо стабло висине 1-1,2 м резаћемо га на 1,2 до 1,5 м, значи 20 до 30 цм изнад. Пресек треба извести 0,5 цм изнад добро развијеног пупољка и благо укосо од пупољка.
Пресек треба обавезно премазати неким од средстава за зарашћивање, као што су камбисан или калемарски восак. Ову меру треба извести одмах по престанку могућности измрзавања садница (касно пролеће). Мале саднице се не прекраћују све док не израсту до жељене висине.
Време резидбе
Резидба ораха у периоду плодоношења није интензивна као код јабучастих и коштичавих воћних врста. Обавља се непосредно пред кретање вегетације, од средине марта и током априла, када прође опасност од позних пролећних мразева, као и током вегетације, тзв. зелена резидба. Орах има особину огољавања грана и преношења вегетационе масе и плода на периферију. Резидбом се настоји да се ови процеси успоре, а да се добије што више квалитетних плодова. Ово се најлакше постиже зеленом резидбом.
Зелена резиба
Зелена резидба се састоји од закидања врхова младара (пинцирања) дугих 10 – 15 цм, у првој половини јуна. Каснија резидба, током јула или августа може довести до продужетка вегетације и недовољног сазревања летораста. Јаку (кратку) резидбу код бујних стабала треба избегавати, јер то води у касније ступање на род. Блага (дуга ) резидба бујних стабала повољно утиче на смањење бујности и убрзава ступање на род.
Котласта круна
Котласта круна је основни узгојни облик код ораха. За разлику од осталих врста воћа она у основи има 4 -5 скелетних грана распоређених кружно на стаблу са вертикалним растојањем 15 до 20 цм (не полазе све из истог места). Око њих се уклањају све друге изникле гране које могу да конкуришу скелетним гранама. Одабрани леторасти се пред почетак следеће вегетације скраћују за 1/3 своје дужине. Слабији леторасти могу се оставити да појачају лисну масу ради бољег прираста основних грана и грана које ће се развити из њих. Ти мали прирасти уклониће се у наредним годинама. У другој години током вегетације на основним гранама развиће се већи број младара. Бирају се младари који ће представљати будуће секундарне гране. Оне треба да се налазе на растојању од 50 цм од основе скелетних грана и треба да буду наизменично распоређене на примарној грани. Како у другој тако у наредним (трећој и четвртој години ) гране изникле из грана од претходне године се скраћују за 1/3 до 1/4 правилног распореда, а остале се уклањају (посебно оне које расту усправно и у средини круне).
Побољшана пирамидална круна
Побољшана пирамидална круна је други узгојни облик који се среће у засаду ораха. Из прекраћене саднице током пролећа развиће се више младара. У јулу се одаберу 2-3 младара од којих издвојимо један најразвијенији за вођицу, а остали се распоредјују за бочне основне гране. Њихов размак треба да буде по висини 30-40 цм. У наредним годинама поступак се понавља и скелетне гране се спирално распоређују по целој дужини вођице. После четврте године вођица се прекраћује на последњу скелетну грану. Из круне се избацују сви вертикални прирасти који конкуришу вођици. Распоред грана треба да омогући равномерно осунчавање целе круне без међусобног засењивања грана. Пожељно је све пресеке премазати неким средством за зарашћивање и дезинфекцију.
ТопПрес/ Извор: Пољопривредне стручне и саветодавне службе
Аутор: Дипл. инж. Силвија Хоџич ПССС Нови Пазар