Кркобабић малим фармерима: Само уједињени опстајете на тржишту

Кркобабић малим фармерима: Само уједињени опстајете на тржишту

Министар задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић каже за РТС да су задруге императив за мале поседе и да је малом фармеру и домаћину једина шанса да опстане на тржишту да се уједини.

Он је додао да су две сложене задруге пре два дана добиле 59 милиона динара, као и да држава тиме показује да је озбиљна у помоћи домаћинима.

Кркобабић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је потребно да се сви домаћини који желе да се удруже обрате најпре својим комшијама.

„Најмање њих пет домаћина из тог села треба да поверују један другом, да поверују држави Србији и да крену да се удруже и да направе задругу“, додао је Кркобабић.

Он тврди да ће на тај начин решити многа питања која их муче.

„Од набавке репроматеријала, организовања процеса производње, па до оног што је кључно данас на српском селу – како продати и коме продати тај производ и оно најбитније како га наплатити и како избећи накупце, прекупце, те маказе цена у које упадају. То је начин да се на прави начин вреднује оно што они одраде“, нагласио је Кркобабић.

Пре два дана две сложене задруге добиле су од државе невероватних 59 милиона динара, навео је Кркобабић и додао да они тај новац не враћају.

„Први пут држава Србија има намеру и већ указује да је озбиљна у свему томе и улаже бесповратно, помаже домаћинима које су формирали у овом случају сложене задруге“, каже министар.

Објаснио је да је то европски концепт задруга, где се специјализоване задруге, воћарске и повртарске, удружују у сложене задруге.

„То су задруге које ће да се баве нечим што обичне или специјализоване задруге не могу – од научноистраживачког развоја, виших фаза прераде, проналажења правих купаца. Повезујемо се по хоризонтали и по вертикали“, наводи Кркобабић.

Истакао је да за сада у Србији постоје две сложене задруге и да су на тај начин решили да се обједине и направе прве искораке.

Навео је да је једна од те две сложене задруге у Пожеги, у Милића селу, где је пет задруга из пет делова Србије, тачније из пет округа, формирало сложену задругу.

„Праве пет регионалних центара, удружили су се, истовремено улажу у техничко-технолошку линију за прераду, за више фазе прераде, значи ту имамо један снажан привредни субјект који може да се појави на тржишту“, каже министар.

Додао је да је то први покушај да буду конкуретни и да мисли да ће у томе успети.

Навео је пример „Анекопе“, сложене шпанске задруге, која има 27.000 фармера и промет од невероватних милијарду евра.

„Ја сам то најавио у разговорима са нашим задругарима да очекујемо да ће они имати у неколико наредних година промет и по стотинак, двеста до триста милиона евра“, нагласио је Кркобабић.

„Задружна својина је нешто што је императив за мали посед, као што је у Србији, Француској, Италији, земљама окружења. Малом фармеру и малом домаћину, са просеком од 4,5 хектара, једина шанса да опстане на тржишту и да постане правни робни производач је да се уједини“, навео је министар.

Када је реч о проблему са којим се суочавају сточари у забаченим селима, где нема комшија, Кркобабић каже да задруга не мора бити лоцирана у једном селу и да постоје разбијена села, засеоци који се могу повезати.

Указао је да постоје пољопривредне службе, институти, пољопривредни факултети који могу да посаветују људе са села који желе да се удруже, али и да они из Министарства организују скупове у селима и да су врло посечени.

Напоменуо је да је важна и едукација, па ће за људе на селу бити омогућени курсеви за узгајање воћа по европским стандардима, али и учење страних језика.

„Трансфер знања и технологије је основ савременог привређивања, то је једна страна. Друга страна, удруживање и трећа решеност државе Србије да стане иза тих људи и коначно отклонимо дилеме да ли у Србији имамо грађане првог и другог реда, то морамо да поништимо између“, закључио је Кркобабић.

Одговарајући на питање да ли постоји могућност да се напуштена земље у Србији додели задругарима, министар Кркобабић каже да је то њихова идеја за коју се бори већ две, три године.

„Имамо државне земље по некој мојој рачуници око 200 до 300 хектара. Идеја је да се уступи младим пољопривредницима, до 50 хектара у зависности од количине расположиве земље и интересовања и то тако да им се да без надокнаде да могу да је користе док су спремни да је ставе у функцију“, истакао је Кркобабић.

То је начин да ти млади пољопривредници уз ону земљу који већ поседују виде будућност, додао је министар.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI