У овом тренутку на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) је 563.000 незапослених, што је за 10,4 посто ниже него у истом периоду прошле године, изјавио је данас директор НСЗ-а Зоран Мартиновић.
Подаци из анкете о радној снази показују да је стопа незапослености смањена за 2,9 одсто и износи 11,9 одсто.
Мартиновић је, гостујући на РТС-а, рекао да је циљ да се Србија приближи европском просеку што се тиче стопе незапослености.
Морамо да радимо још више како бисмо ову стопу спустили на једноцифрени број, што би значило да смо заиста на добром путу. У летњим месецима се стопа незапослености значајно смањила у односу на зимске месеце, видећемо да ли овај циљ можемо да остваримо ово године, али сигуран сам да у наредној години можемо да се приближимо ономе што је европски просек, рекао је Мартиновић.
Истакао је да је у целој Србији забележено смањење броја људи на евиденцији Националне службе за запошљавање.
Како је рекао, у овом тренутку на евиденцији је 563.000 незапослених лица, што је за 10,4 посто ниже него у истом периоду прошле године.
Видимо позитивна кретања на тржишту рада, али и разлике по регионима – највећа стопа незапослености је у региону јужне и источне Србије, нешто преко 15 посто, док су Београд и Војводина забележили стопу незапослености од око 10 посто, што говори да су они баш близу европског просека, навео је Мартиновић.
Навео је и да је све већи број страних инвеститора који исказују интересовање да улажу у Србији.
НСЗ управо највећи број својих програма пласира према страним инвеститорима, јер они у једном тренутку запошљавају неколико стотина радника, навео је Мартиновић.
Што се тиче високообразованих профила, траже се ИТ стручњаци, инжењери и менаџери.
За ниже нивое образовања, траже се они који поседују вештине и компетенције – заваривачи, бравари, столари, пекари, месари, неговатељице, возачи, радници обезбеђења…
Широка је лепеза профила који се у одређеном периоду траже више, рекао је Мартиновић.
Навео је и да занимања за којима је већа тражња у кратком периоду постају дефицитарна, попут инжењера ИТ, инжењера електронике, електротехнике, грађевине, машинства, затим професора мамтематике, физике, енглеског и немачког језика, фармацеута, лекара са специјализацијама.
Додаје да се ИТ индустрија најбрже развија, те да се додатно улаже у повећање квота у високошколским институцијама, као и на преквалификацији.
Мислим да се процес образовања адекватно усмерава да све више одговори потребама тржишта рада и све институције чине све да се понуда и тражња што више уравнотеже. Затим, оно што је уведено са процесом дуалног образовања може да утиче на то да производимо профиле које привреда тражи… Уколико успемо да образовни процес прилагодимо тржишту рада, успећемо у томе и да радна снага остаје овде а да не одлази у иностранство, истакао је Мартиновић.
На питање РТС-а колико се успева у томе, одговорио је:
Успевамо, али нажалост миграције су и даље присутне. Али, то није проблем само Србије, с тим се суочавају развијеније, па чак и земље ЕУ, где радна снага тражи боље услове рада, веће зараде. Ми ћемо се с тим суочавати док све док не успоставимо одређени баланс између добрих услова рада и висине плате, и компетенција и конкурентности наше радне снаге, каже Мартиновић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг