Топола – Све више младих село мења за град. У потрази за бољим животом, послом, остављају своје огњиште и одлазе са кућнога прага. Међутим Раде Вељковић из села Војковци одлучио је да остане уз своје родитеље на селу и да ту свије своје гнездо.
„Никада не бих мењао село за град, природа и све што имамо на селу нема цену. Остао сам у свом селу и нисам се покајао, где год да си мораш да радиш и да се бориш“, сматра овај тридесетосмогодишњак.
Многи се жале како је живот на селу тежак, како се пуно ради и како не може да се заради. Раде ипак има другачије мишљење па каже:
„Од малих ногу сам помагао родитељима све што су дечје руке могле, касније кад сам стасао и у снази ишао сам са оцем у надницу да зарадим и допринесем кућном буџету. Прво је то била мајсторска надница, зидање и слични послови, потом и сеча дрва у шуми. Сада већ нема посла који не радим, све што са ове две руке могу и што знам ја радим, и ништа ми није тешко“.
Раде не само да иде у надницу већ често притекне комшијама у помоћ, а његови пријатељи за њега имају само речи хвале.
„Ниједан му посао није тежак па га зато сви радо зову да им помогне. Никада се не жали да је тешко, да се нема као што је то обично случај код младих, он све ради, кад је за наплату, наплати кад је помоћ помогне и увек је ту. Одржава своје кућно огњиште и никада му није пало на памет да га напусти, сви смо поносни на њега, цело село“, кажу Радови пријатељи из села.
Раде своју судбину гради жуљевитим рукама и поносан је на сваки зарађен динар, а једина жеља му је да се ускоро ожени и заснује своју породицу.
ТопПрес