FOTO-SHUTTERSTOCK

Поједини  принципи данашње циркуларне економије постојали су још пре тридесет и више година кроз концепт индустријске екологије или индустријске симбиозе, који подразумевају да отпад из једне индустрије не завршава на депонији или у природи, већ га користи нека друга индустрија, као сировину или полупроизвод.

Како истиче Душан Стокић из Привредне коморе Србије, наша земља је тренутно у ситуацији да је у процесу изградње свог система управљања заштитом животне средине, тако што прилагођава законодавни оквир у овој захтевној области.

– Међутим, иако смо у фази развоја овог система, можда је управо то добар тренутак да се у националне стратегије и политике уграде елементи и принципи циркуларне економије, али водећи рачуна о степену економског развоја земље и стању индустрије и привреде у целини – истиче Душан Стокић, напомињући да се, при томе, мора имати у виду да све ово кошта и да ће највећи део ових трошкова платити индустрија, локалне самоуправе и грађани.

Циркуларна економија, како наглашава, треба да допринесе одрживом развоју, заштити животне средине, штедњи ресурса и здрављу људи и то јесте интерес свих грађана и у Србији.

Циркуларна економија је нова индустријска револуција која има за циљ максимално очување природних ресурса за нове генерације у складу са циљевима одрживог развоја. Како истиче Сандра Камберовић, правни консултант за политике заштите животне средине и управљања отпадом, потреба за променом и изналажењем решења за глобалну агенду донела је нови стратешки приступ у производњи који има за циљ да оптимизира све производне процесе на тај начин да се ти производи након употребе могу поново вратити у циклус производње.

– Циљ је да се производи који нису у употреби поново врате у процес производње и да имају поновну употребну вредност као сировина – објашњава Сандра Камберовић.

Република Србија је на самом почетку усаглашавања прописа управљања отпадом, што представља додатни изазов реформе линеарног система управљања отпадом у циркуларни. Овоме треба додати и податак континуираног пораста отпада и чињеницу да се код нас рециклира само пет одсто комуналног отпада.

Она истиче да ће систем управљања оптадом морати да претрпи озбиљне системске реформе, и законодавне и финансијске, кроз увођење нових начина пословања, обраде података, мониторинга, сакупљања сировина, увођења продужене одговорности произвођача, еко-дизајна, и свих других социјално-економских мера које могу умногоме да допринесу унапређењу постојећег система како би могли да применимо стандарде које захтева циркуларна економија.

– Зато се са пуним правом може рећи да у новој индустријској револуцији циркуларне економије отпад не постоји, већ постоји само употребљена сировина која се враћа поново у производне процесе – закључује Камберовић.

Фирма CirEkon је партнер ПКС у реализацији Академије и креатор њених оквира. Ова фирма је, заједно са ПКС, уз подршку EIT Climate-KIC и УНДП пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, покренула је Академију циркуларне економије.

– Академија циркуларне економије је први корак одлучног става фирме CirEkon и Привредне Коморе Србије и да почну са неопходним модерним развојем привреде – каже Милан Веселинов из компаније CirEkon. – Тај први корак је трансфер знања и искуства из иностранства, а представља програм који ће пружити пословном сектору Србије прилику да стекне практична знања како би могли да уврсте предлоге ЦЕ у своје стратешке одлук. Такође, Академија креира нова знања уникатна за тржиште Србије. План је да фирме информишемо, а њиховим доносиоцима одлука испоручимо најквалитетније тренинге који ће им омогућити развој нових производа веће вредности, уз апилкацију нових пословних модела омогућити им и боље пласмане на европском тржишту.

Овакав програм има за циљ да формира лидерску групу професионалаца заинтересованих за иновативни приступ производњи.

– Заједно са њима планирамо да припремимо тржиште за промену филозофије економије која ће испоручивати чистије производе више вредности, са више уштеда у коришћењу ресурса на тржишта Србије и иностранства – истиче Веселинов.

Организатори овогодишњег програма су Привредна комора Србије и CirEkon, млада фирма која је потпуно посвећена транзицији ка циркуларној економији помажући предузетницима и стартаповима да ускладе своја решења са модерним светским принципима ЦЕ, помажући великим фирмама кроз приближавање концепта и предлагање нових решења, трансфером практичног знања као и конекцијом са изворима европске подршке пројектима који су усмерени ка транзицији ка ЦЕ.

Полазници ове академије едукују се о примени веома практичних алата који су и у светском миљеу сасвим нови.

– Цео програм је осмишљен да прати животни пут једног производа у циркуларној економији, тако да радимо на пољима анализе система кроз алате анализе тока материје, анализе животног циклуса производа, дугорочног планирања за комплексне системе кроз Backcasting методологију, и посматрамо оптимизацију система кроз затварање круга набавки и нови начин понуде производа путем нових пословних модела – објашњава Милан Веселинов. – Дакле, преносимо знања и искуства четири различита алата која обједињују најбитније тачке утицаја једног производно-услужног система. У току академије упознали смо се са бројним примерима имплементације поменутих модела у пракси. Почевши од највећих фирми попут Phillipsa, преко модерних пословних модела као што су Repair Caf“s или Uber и AirBnB па све до иновативних малих стартапа који пласирају циркуларни дизајн производа попут услуге, као што је на пример данска Вигга.

Дарко Миланковић је један од сарадника на овом пројекту, који је своје дугогодишње међународно искуство поделио са учесницима Академије циркуларне економије.

– Веома сам задовољан проактивношћу представника домаћих компанија у погледу циркуларне економије. Ствара се критична маса кључних доносилаца одлука који прате захтеве тржишта, прилагођавају се савременом развоју друштва и успостављају равнотежу између економских и еколошких интереса. Привредна комора Србије би могла да подржи даљи развој Циркуларне економије у Србији кроз формулисање потреба и почетних предуслова за њену примену како би олакшала израду и доношење стратешког и регулаторног оквира, као и инвестициону политику од стране надлежних државних органа – закључује Дарко Миланковић.

Пратећи европске трендове, Привредна комора Србије кроз „Академију циркуларне економије“, према речима Петре Ћалине, још једног сарадника на пројекту, има за циљ да покаже учесницима из малих и средњих предузећа, колико је заправо циркуларна економија практична и корисна за њихово пословање, а смернице Академије су применљиве одмах.

Академија је од самог почетка пажљиво планирана.

– Има капацитет 30 учесника, јер нам је циљ да се што ефикасније и продуктивније ради на предавањима и радионицама. С обзиром на то, морали смо да неке услове дефинишемо и поставимо критеријуме по којима смо транспарентно изабрали ко су учесници овог пилот-пројекта – истиче она, напомињући да је управо из разлога што је реч о пилот пројекту, постојала мала доза бојазности да грађани који су између осталог власници или пак запослени у малим и средњим предузећима, још увек нису свесни појма и значаја примењивања циркуларне економије.

– Неочекивано велики одазив нам је показао да је ова академија преко потребна и да постоји велика воља и жеља за радом на тему циркуларне економије – закључује Петра Ћалина.

СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ: МАЛЕ ФИРМЕ НОСИОЦИ ИНОВАЦИЈА
 

Почетак  рада Академије циркуларне економије изнова нас је подсетио на важност циркуларне економије и неопходност разумевања процеса који се већ, данас и овде, одвијају. Креативност, иновативност, праћење технолошког развоја и пословна флексибилност предуслови су за компаније које желе да одрже корак у ери циркуларне економије – каже Слободан Перовић, помоћник министра заштите животне средине.

Како истиче, у том смислу, држава има једино обавезу да промовише системска решења и подржи креирање повољног окружења за компаније које могу да понуде решења у смислу оптимизације вредности у традиционалним производним циклусима и циклусима употребе.

Додатно, ми као друштво опредељено за европске интеграције, усвајањем и даљом афирмацијом ових начела кроз развој специфичних планова за имплементацију директива, постављамо и стратешки оквир за успех концепта циркуларне економије у Србији – наводи Перовић.

Мала и средња предузећа и приватни сектор јесу стварни носиоци иновација у сваком друштву и то је сигурно видљиво данас у Србији. Слободан Перовић сматра да ће Академија свакако помоћи да компаније које су укључене овладају знањима и техникама.

– Али нам је, с обзиром на доминантну природу инвестиција у животну средину, неопходан трансфер знања и технологија између приватног и јавног сектора – наглашава Перовић. – Очекиване инвестиције само у области отпада и отпадних вода у јавном сектору процењују се на шест милијарди евра. Нажалост, присуство приватног сектора у области управљања отпадом и у третману комуналних отпадних вода је и даље стидљиво и јавна предузећа данас носе пун терет прилагођавања и прихватања нових решења. Уколико желимо да нови, очекивани инвестициони циклус у овим областима донесе и суштинску промену, мораћемо да охрабримо и подржимо пун замах приватних инвестиција и трансфер нових технологија.

Такође, наводи Перовић, насупрот пуком испуњавању циљева из ЕУ директива, ове инвестиције у животну средину захтеваће и пуно разумевање концепта циркуларне економије и јасно дефинисане кораке за имплементацију у самим јавним предузећима која показује велико кашњење у највећем броју случајева.

– Савремено управљање отпадом и третман комуналних отпадних вода данас у савременим друштвима подразумевају неодвојиве додатне третмане са циљем што потпунијег искоришћавања остатака из технолошког процеса – односно нових ресурса који се могу користити у waste to energy постројењима или као сировина за нову производњу. Посебну нишу представља и управљање отпадним муљем, с обзиром на то да је отпадни муљ из постројења за прерадну отпадних вода потенцијално огроман извор нутријената за производњу ђубрива. Терцијарним третманима могуће је створити велику сировинску базу и отворити тржишне шансе за мала и средња предузећа у области имплементације нових решења заснованих на принципима циркуларне економије и отворити нове погоне за прераду и производњу.

Важно је почети данас – када се потребе планирају и постројења пројектују и укључивањем постојећих искустава компанија из ЕУ и света поставити јасне циљеве и захтеве у смислу димензионисања и одабира технологија како би се обезбедио одржив принос сировина погодних за касније поступке обраде и наставак циклуса додавања вредности.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, В.Н