Foto PixabayFoto Pixabay

Снег и мразеви крајем марта већ су узели данак на раним сортама кајсије, крушке, шљиве и јабуке па се на пијацама ово лето очекује њихова папренија цена.

Најгоре је страдала кајсија у Војводини, на неким местима измрзавања су и 100 посто, а ако се хладно време настави, значајно ће бити смањен род брескве, трешње и вишње. Поред кајсија, на подручју Војводине и централне Србије дошло је до измрзавања шљива, крушака и јабука, у просеку од 40 до 80 одсто.

Док аналитичари најављују више цене, али уз напомену да је још рано говорити о трачним бројкама, паори тврде да се килограм кајсије неће моћи наћи за мање од 150 динара.

– Не знам да ли ћемо ове године моћи да се наједемо кајсија од наших 200 стабала, а камоли да нешто продамо или да испечемо ракију. Нисам обишао целу Србију, али у Банату колико видим, није остало пуно кајсије. Због тога ће цене бити вртоглаве и они којима је нешто остало, моћи ће да зараде. У јеку сезоне у јулу у Београду и већим градовима килограм кајсије биће минимум 150 динара. Цена шљиве, јабуке и крушке биће такође од 10 до 20 одсто виша – рекао је Миодраг Цветичанин пољопривредник из Зрењанина.

Цена кајсије прошле године по маркетима и пијацама у зависности од региона кретала се од 80 до 120 динара за килограм, као и цена крушке. Јабука, ајдаред коштала је од 40 до 80 динара, а шљива од 40 до 60 динара. Иако стручњаци кажу да ће све бити јасније за две недеље када се сабере целокупна штета, те види који регион је колико страдао, свакако очекују да цене скоче.

Жарко Галетин, аграрни аналитичар, слаже се са паорима да би могао да се деси озбиљан побачај у приносу, тим пре што је прошле године касни мраз утицао да ове године биљке одбацују мање пупољака, а ових дана имали смо и снег.

– Прошлогодишњи побачај на нивоу свих воћарских култура био је око 200.000 тона. Овогодишњи мраз до сада нам је по неким проценама већ направио штету од најмање 50.000 тона, пре свега ту мислим на кајсију, јабуку, крушку и шљиву. Проблем је што су то културе које имају релативно мали тржишни ланац, нису берзанска роба, па недостатак понуде врло брзо утиче на цену, због чега можемо да очекујемо скупље воће ове године – рекао је Галетин.

Драгослав Иванишевић директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру новосадског Пољопривредног факултета саветује воћарима да ураде дужу резидбу, како би број уништених пупољака пробали да смање.

– Крајем фебруара на локацији Римски шанчеви измерили смо минус 22 степена, тако да је већина воћарских култура ту уништена. Слично ће се десити и у другим подручјима у равници где су били идентични минуси. Но, већ у Сремским Карловцима, који су мало на узбрдици, у исто време измерили смо 12 степени и то не треба да представља проблем, поготово за винограде – рекао је Иванишевић.

ТопПрес/ Извор: Блиц, А. Латаш