Грађани Србије могу од данас са најмање 100 прикупљених потписа да предложе спровођење јавне расправе у својим локалним срединама на било коју тему, од реконструкције паркова и улица, оснивања различитих манифестација, до стопирања пројеката за које сматрају да су штетни за њихову општину или град.
Ову могућност од данас пружају недавно усвојене измене и допуне Закона о локалној самоуправи, а односе се на ситуацију када су локалне самоуправе већ најавиле одређене одлуке, како би се на предлог грађана, пре усвајања, о њима расправљало.
Одборници по овом закону нису дужни да расправљају о овој иницијативи, али надлежни сматрају да је оваква грађанска иницијатива „сигнал“ локалним посланицима, који би пре доношења коначне одлуке, требало да знају мишљење одређене групе грађана.
С друге стране, уколико се прикупи пет процената потписа пунолетних грађана, општине и градови су дужени да се у року од 60 дана изјасне о жељама грађана.
„Смисао ови одредби је да се позову грађани да се више заинетерсују за рад у својим општинама, да то интересовање не буде једном у четири године када су локални избори или када лично имају неки проблем у својој општини“, каже помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу Саша Могић.
Закон се највећим делом бави организацијом општина и њиховим органима, а поред одредбе која омогућава да са најмање 100 потписа грађани предложе спровођење јавне расправе, још једна новина је ушла у закон и обавезна је за све општине и градове у Србији.
„Увођење обавезе општина и градова да када припремају буддзет за наредну годину морају да спроведу јавну расправу, да грађани имају могућност да дају своје предлоге шта је то што сматрају да је најзначајније што треба да се у наредној години финансира, изгради, обнови или набави“, напомиње Могић.
Јавна расправа ће моћи да се одржи на неколико начина, било изјашњавањем на за то одређеним местима, шалтерима, трговима, или у канцеларијама локалних самоуправа или путем интенета.
„Проценат грађана који може да припреми легитимну грађанску иницијативу је фиксиран на пет посто бирача. Није као до сада, када је било најмање пест одсто и када су општине својим актима утврђивале колико износи тај проценат“, објашњава Могић.
То је зато, каже, јер су раније постојале ситуације када локалне самоуправе утврде непримерено висок проценат који практично онемогућава грађанску иницијативу.
„Скупштина је дужна, мора да одговори на ту иницијативу и заузме свој став, а она може да се прихвати, али, може да доведе и до расписивања референдума у општини или граду“.
Градови и општине су, према новинама у закону, дужне и да обавесте грађане да су, на пример, почеле да припремају одређена документа која се тичу функционисања локалних самоуправа.
Све ове новине примењују од данас, а локалне самоуправе имају обавезу да у наредних девет месеци ускладе своје статуте са законом као и да донесу документа која су потребна за спровођење овог закона.
Министартво ће, додаје Могић, припремити моделе свих докумената који су потребни за спровођење закона како би се стандардизовало поступање градова и општина, а у сарадњи са Сталном конференцијом општина и градова и уз подршке Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ).
ТопПрес/ Извор: Танјуг