Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољоприведе направила је две апликације нарочито прилагођене за мобилне телефоне преко којих је од половине маја примила 180 пријава дивљих депонија на њивама и узурпације државног пољопривредног земљишта, рекао је за Танјуг директор Управе Бранко Лакић.
Додао је да сваки грађанин помоћу тих апликација које се налазе на сајту Управе врло лако и потпуно анонимно могу да пријаве узурпацију државног пољопривредног земљишта, његово нелегално коришћење у непољопривредне сврхе или стварање дивљих депонија на државном или приватном поседу.
„Грађанин једним кликом може да укуца геолокацију предметне парцеле, не мора да зна њен катастарски број и општину, а Управа аутоматски добије ту пријаву са фотографијама с лица места уколико их грађанин пошаље. Ти подаци су врло корисни Управи и Пољопривредној инспекцији, јер на овај начин често добијамо податке које иначе не бисмо добили редовним изласком на терен“, рекао је Лакић.
Додао је да грађани неретко уз све то остављају коментар о томе ко је починио незакониту радњу, чак и адресу починиоца, и оценио да овај дигитални алат даје нови квалитет раду државне управе и показује како дигитализација може да поспеши рад званичних органа у интересу друштва.
„Апликација се примењује од друге половине маја и за непуна два месеца добили смо 180 пријава, од којих се две трећине односе на дивље депоније на државном и приватном пољопривредном земљишту, док се једна трећина односи на узурпацију“, рекао је Лакић.
Директор Управе за пољопривредно земљиште је нагласио у изјави за Танјуг да чим добију пријаву дају налог републичкој Пољопривредној инспекцији да изађе на терен и користећи све податке из пријаве утврди стање, идентификује починиоца и предузме мере у складу са законом.
„Одлагање отпада на пољопривредном земљишту је законом забрањено и казне се крећу од 25.000 динара за физичка лица до милион динара за правна лица плус санкција стављања пољопривредних газдинстава у пасиван статус. Послати су налози инспекцији, очекујемо да инспектори у наредном периоду изађу на терен и да предузму мере према починиоцима“, рекао је Лакић.
Он напомиње да је уклањање дивљих депонија у атару у надлежности локалних самоуправа.
„Њу би требало да уклони лице које је формирало, ако то не уради, уклониће је локална самоуправа на терет почниоца, а уколико он није познат онда ће то урадити јединица локалне самоуправе из својих средстава добијених од давања у закуп државног пољопривредног земљишта, јер се по закону та средства користе за уређење и заштиту земљишта“, објаснио је Лакић.
Истакао је да је број случајева узурпације државних парцела последњих година драстично смањен.
„То је последица евидентирања државног пољопривредног земљишта и означавања свих тих парцела на геопорталу Управе. Данас се лицитације обављају дигитално и читав тај процес је потпуно транспатрентан, тако да се види да ли је парцела у закупу или не, ко је закупац, колико плаћа закуп. Последица свих ових активности, заједно са давањем у дугорочни закуп последњих година је да је узурпација значајно смањена“, закључио је Лакић.
Напоменуо је да се то види и по томе што држава има више земљишта у закупу сада него пре две, три године, иако се паралелно одвија процес реституције у којем је враћено 80.000 хектара старим власницима.
ТопПрес/ Извор: Танјуг