Ко је на време схватио да је робе мало, а интересовање купаца велико, могао је на ливадској трави јуче у Крагујевцу лепо да заради. Цену робе на тржишту, између осталог, одређује доступност робе. Пошто су злато и дијаманти доступни у малим количинама – скупи су. Цену одређује и интересовање купаца. И управо због ових правила тржишне економије цена ђурђевданских венчића, који се каче на капије, ове је године у Крагујевцу четири пута већа него лане.

Прошле године цена ђурђевданског венчића била је од 40 до 50 динара, о чему је Телеграф маја 2017. писао. Јуче је у неким насељима цена у 19 сати достигла невероватних 200 динара. За око 100 грама ливадске траве! Јер је робе било мало, а купаца превише.

Крагујевчанин Милан Јевтић се тек синоћ око 18 сати сетио Ђурђевдана и пожелео венчић за капију.

– Био код колегинице у приградском насељу Белошевац и видео ђурђевданске венчиће на капијама. Моја мајка, док је била жива, вече пред овај празник качила је такав вечић на капију. И хтео сам да га имам пошто – пото. Почео сам потрагу у мом насељу, Багремар. Продавце венчића најзад нађох крај локалне самопослуге. А цена – 200 динара. Занемео сам. Жена још рече – дај 150, да и ти уштедиш. Поред ње још један продавац. Пуна му торба траве, плете венчиће као суманут, а народ чека у реду. Цена код њега је 100 динара, али на заказивање!? Тада је било нешто пре 19 сати и он ми заказа да дођем у 20 ако хоћу венчић. Нисам могао да верујем! Гледао сам у сат и дошао поново. А тамо опет ред, народ се свађа ко је први стигао. За венчић од траве? И ја сам се расправљао са комшиницом која је хтела преко реда – сведочи Јевтић.

Иста прича била је у још неколико крагујевачких насеља.

Ујутру петог маја су венчић могли да пазаре само они који су куповину заказали дан пре. Када су предузимљиве жене током дана виделе каква је јагма, многе су се упутиле на ливаде, па у послеподневним сатима венчиће продавале за суме и до 200 динара. А купци су морали да чекају плетење венчића!Ко је на време схватио да је робе мало, а интересовање купаца велико, могао је на ливадској трави јуче у Крагујевцу лепо да заради. Они који су се помучили да ђурђевак уберу кажу да није лако борити се са змијама и крпељима.

– Ове је године било мало ђурђевка на ливадама, баш мало. А змија много. Због тога је цена венчића већа. А и народ би да поштује традицију, врати сећање на детињство, али да не оде на ливаду – каже Радмила, продавац венчића.

Венчићима су од давнина на Ђурђевдан кићени извори, вратнице, дворишни улази, куће и привредне зграде, поготову за стоку. На бунар је стављен венац, а онда би сваки суд са водом жене украшавале врбовим прутом. У воду којом ће се умивати укућани потапани су цветови здравца, ђурђевка, ђула и јоргована.

ТопПрес/  Извор: Телеграф.рс/ Марија Раца