Производња шпаргле – нова мода у Шумадији

Производња шпаргле – нова мода у Шумадији

Једна фирма у Церовцу надомак Крагујевца посадила је на површини од 4,5 хектара белу шпарглу. Зашто баш шпаргла? Кажу, јер је јако здрава и нико је не производи у Србији.
Шпаргла је позната као поврће за дијабетичаре, снижава холестерол, побољшава пробаву, позитивно делује на крвни притисак, имонолошки систем, артритис и смањење упала. Такође, у себи садржи и антиоксиданс који штити кожу од малигнитета.
Ова биљка јако је популарна у западним земљама, пре свега у Немачкој, где су најмлађи чланови породице Миловановић и одрасли. За Србију она је још увек егзотика, ипак први изданци, што у ствари значи реч аспарагус, убрани су у Шумадији. Какав је био род, питали смо Марка Симића који се у оквиру фирме брине о засадима шпаргле.“Овогодишњи род био је 600 килограма по хектару, следеће године очекујемо око 3т/х, док се пун род очекује тек у четвртој години брања, када достиже око 8т/х. Ја сам прихватио овај посао зато што сам хтео да радим нешто занимљиво и да будем први у нечему што је новина код нас. Веома је тешко бринути се о шпаргли, нема ко да ти покаже, па мораш сам да научиш“, каже Марко.Шпаргла је вишегодишња биљка, кад се једном посади траје и до 15 година на једном месту. Пошто развија велики коренов систем, боље се развија на лакшим земљиштима, али захтева озбиљне агротехничке  мере.
„Пре садње извлачи се велика количина стајског ђубрива, тачније 150 тона по хектару, затим се дубоко оре, око 50 до 70 цм, земља се припрема за садњу, а пре садње се развуче систем за наводњавање који је обавезан за наше подручје“, објашњава Марко и додаје да с пролећа града није било, а летњу сушу су избегли управо захваљујући наводњвању.
Треба напоменути да аспарагус не подноси хлор, па није пожељно користити воду из водовода за заливање, већ изворску или бунарску воду. Шпаргла стиже у мају и јуну, што се оцењује као мана јер касније стиже за бербу, релативно је осетљива на штеточине и болести, па је самим тим брига за њу већа. Кад су у питању сезонски радови, сада, с јесени треба правити банкове, земља се подрива, а надземни део шпаргле се сече и ситни. Важно је покрити је фолијом како не би била изложена сунчевој светлости.У касно пролеће када сазри, чим избије на површину, сече се, јер ако је и пет центиметра изнад банка – прерасла је за бербу. Када се огули бела шпаргла се бари, користи се као додатак чорбама, пролећним салатама, као намаз или прилог јелима са пилетином, рибом и морским плодовима. У Шумадији је најчешће похована у сланини.

„Укус је неутралан, нешто попут неутралног укуса кромпира“, оцењује Марко.

Иако је шпаргла новина у Србији, а ови засади њени први, шумадијски аспарагус наћи ће се на менију београдских ресторана, а како каже Симић, имају уговор и са појединим трговинским ланцима у нашој земљи.

Јулијана Кузмић/АГРО МЕДИА

KOMENTARI