Производња вина у Србији је у порасту, а највећа предност је однос цене и квалитета, кажу страни купци у потрази за новим укусима. Вински експерт Стјуарт Пигот каже да су тамјаника и прокупац сорте које граде вински идентитет.
У Србији се све мање пију вина која се мешају са киселом водом. Све је више потрошача који пазаре домаћа вина средње и високе класе. Мали винари планирају да искористе помоћ државе и подигну нове засаде како би повећали производњу.
Драгана Јањић из винарије „Алексић“ каже да 95 одсто производње продају на домаћем тржишту.
„Можда од ове године, када смо отворили азијско тржиште, тачније Кину, вероватно ће расти извоз како расте и потржања код њих“, наводи Јањићева.
Будући да Кинези траже велике количине вина најбољег квалитета, произвођачи ће, уместо увоза сировине из Македоније и Црне Горе, морати да подигну винограде.
„Тврдим да је јако тешко купити квалитет грожђа које можемо да произведемо сами, тако да винари из сопствених засада праве и најквалитетнија вина“, каже Синиша Попов из винарије „Киш“.
О квалитету се посебно води рачуна у манастирима, где се производе нека од најтраженијих боца.
„То је нека мистика, нешто што људе ипак привлачи, а хвала Богу, као што смо већ рекли, вина су све квалитетнија и квалитетнија. Профит није приоритет, али конкретно у нашем случају манастир у већој мери живи од производње вина“, каже игуман Козма из манастира Буково код Неготина.
Осамдесет одсто домаћег вина прода се у ресторанима и винотекама. Наше сајмове обилазе и менаџери и сомелијери из иностранства.
„Имате врло јединствене сорте: прокупац и тамјанику, интересантан начин производње који је одличан за грађење винског идентитета. Ако мене питате, превише су јефтина, добијете одличан квалитет за ниску цену“, каже вински експерт Стјуарт Пигот.
На Београдски салон вина стигао је и винар из Италије, чија се породица том производњом бави већ 35 генерација. Има титулу барона, замак и годишњу производњу од неколико милиона боца. Са купцима лично комуницира и каже да је то једна од тајни посла.
„Морате бити креативни и динамични. Мој посао је да путујем по свету, да разумем како потрошачи реагују на различите укусе, квалитет“, каже Франческо ди Касоли, произвођач вина из Италије.
Паралелно са потрошњом вина, у Србији расте и винска култура. Све више пијемо старе, домаће сорте. Имамо 360 регистрованих винарија, два и по пута више него пре десет година.
ТопПрес/ Извор: РТС