Берба кукуруза је у пуном јеку и до сада је обрано нешто више од 60 одсто укупних површина под том пољопривредом културом, а председник Удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић каже да ће пољопривредници ове године свакако бити задовољни родом кукуруза, али не и ценом.
Истиче да се приноси кукуруза најчешће крећу од седам до 10 тона по хектару, а да рекордни приноси на неким површинама достижу чак и 16 тона по хектару.
„Имајући у виду да смо засејали око 900.000 хектара, очекује се род од 7,2 милиона тона, што је за наше потребе довољно, а имаћемо и око 2,7 милиона тона за извоз“, рекао је Саковић Танјугу.
Говорећи о цени, Саковић истиче да су цене кукуруза последњих месеци у паду, те да се кукуруз новог рода могао унапред продати по 16,5 динара, а да је данас његова цена између 13,5 до 14 динара по килограму.
О квалитету рода, напомиње Саковић, редовно се води рачуна и до сада није било озбиљних проблема и рекламација око квалитета кукуруза.
„Малих страхова је било због високих температура у једном периоду и много падавина у другом, али анализе које су рађене и на њивама пред почетак бербе, и на пријему и отпремању кукуруза говоре да не би требало да буде проблема“, истиче Саковић.
Каже да је до сада Дунавом отпремљено око 20.000 тона кукуруза новог рода и да није било ниједне рекламације.
Иако је са њива скинуто нешто више од 60 одсто укупне површине под кукурузом, Сакових оцењује да се могло урадити и више, али да пољопривредници одлажу жетву због велике влаге, како би избегли трошкове сушења.
Још један од разлога због којег ће кукуруз остати дуже на њивама него обично је због проблема са складиштењем, каже Саковић и објашњава да је то због доброг рода свих ратарских култура које су напуниле силосе, али с друге стране и због спорије отпреме те робе због ниског водостаја на Дунаву.
„Очекивали смо да у периоду од септембра до децембра буде извезено око милион тона кукуруза, што би направило место у силосима, али тај извоз иде доста спорије и утолико ће мање места бити за нове количине које пристижу“, наводи Саковић.
Капацитети силоса у Србији су последњих година доста проширени и по евиденцији „Жита Србије“ има око осам милиона тона силосног простора, али потреба за новим силосима не јењава, нарочито на рекама како би се унапредила извозна логистика, указује Саковић.
С обзиром да је у току јесења или озима сетва, Саковић каже да се сетва уљане репице приводи крају, да је почела сетва јечма, а да је оптимални рок за сетву пшенице 5. октобар.
Истиче да је сетва пшенице у овом тренутку у највећем фокусу пољопривредника, те да се очекује да ће она бити слична прошлогодишњој, јер су произвођачи те културе ове године били задовољни ценом пшенице која је порасла пред саму жетву.
ТопПрес/ Извор: Танјуг