Редовни полицијаци кажњаваће неношење маске на лицу места, а комунални милицајци и комунални инспектори имаће уз то и овлашћења санитарних инспектора, што значи да ће моћи да санкционишу свако непридржавање мера од непоштовања физичке дистанце преко неношења заштитне опреме до недостатка дезинфекционих средстава у кафићима, ресторанима, клубовима.
Те одредбе налазиће се у изменама Закона о заштити становништва од заразних болести коју је припремило Министарство здравља као први задатак нове Владе чим се формира, преноси Блиц.
Како се наводи, тако ће се обезбедити ригорозно спровођење одлука Кризног штаба што је након последње седнице захтевао и његов члан Срђа Јанковић.
Поштовање мера тренутно могу да спроводе једино републички санитарни инспектори којих је толико мало да је, рецимо у Београду, у последња два и по месеца радило свега њих четворо.
Када се измене закона усвоје, мандатну казну од 5.000 динара за неношење маске моћи ће да изричу и редовни полицајци и то на лицу места.
Изменама Закона о заштити становништва од заразних болести још шира овлашћења добиће комунални милицајци и комунални инспектори који ће имати иста овлашћења као републички санитарни инспектори.
До сада, комунални милицајци и комунални инспектори могли су да пишу казне само због непоштовања радног времена и то на основу Закона о угоститељству, а сада ће моћи да кажњавају правна лица и због кршења противепидемиолошких мера, односно моћи ће да затварају кафиће, ресторане, клубове.
Осим четири санитарна инспектора у Београду контролу поштовања противепидемиолошких мера у престоници у претходна два и по месеца вршило је 18 туристичких, еколошких и комуналних инспектора који не могу да изричу санкције за непридржавање анти-Цовид мера већ могу да кажњавају непоштовање радног времена, буку и слично.
Такође, њима је помагао и 31 комунални милицајац, али ако се има у виду да само у Београду има на хиљаде угоститељских објеката онда је јасно да толико мали број инспектора, не могу да кажњавају већину.
У Београду 101 прекршај за непоштовање мера
Због кршења прописа којима је предвиђено обавезно ношење маски и скраћено радно време угоститељских објеката, Прекршајном суду у Београду поднет је укупно 101 предмет, али они још нису решени, јер су у суд стигли тек овог месеца.
Случајеви кршења се тичу непоштовања Уредбе о ванредној ситуацији у Београду и сви су почињени у јулу ове године, али су предмети стигли у суд тек овог месеца, прецизирала је за Танјуг председница Прекршајног суда у Београду Оливера Ристановић.
Пошто су у редовном поступку и пошто су касно стигли у суд, предмети нису још решени и поступање је у току, навела је она.
Када су у питању најављене измене Закона о прекршајима, Ристановић очекује да он буде уподобљен такође најављеним изменама Закона о заштити становништва од заразних болести у смислу прописивања висине запрећених казни.
Ђорђевић: Нико није аболиран у случају кршења мера
Инспекторат за рад већ кажњава послодавце код којих се утврде неправилности у вези са применом превентивних мера у циљу спречавања ширења корона вируса на радном месту, каже министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Он је новинарима, после форума „Ковид 19 – безбедност и здравље на радном месту у време пандемије“, рекао да се све неправилности могу пријавити Инспекцији рада, бесплатно, на број телефона 0800 300 307.
Ђорђевић је, одговорајући на питање да ли ће кажњавати послодавци који не воде рачуна о примени превентивних мера, рекао да нико није аболиран у случају да се утврде неправилности.
Подсетио је да се у почетку примене Правилника о превентивним мерама за спречавање појаве и ширења корона вируса речено да није циљ кажњавање, већ да се објасни важност примене тих мера.
„Било је и оних који су покушали да лове у мутном“, рекао је Ђорђевић и подсетио да су агенције лиценциране за безбедност и здравље послодавцима нудиле израду плана превентивних мера, што је био додатни непотребан трошак.
Додао је да такви послодавци могу да пријаве агенције које су им то нудиле, како би могле да буду кажњене.
Упитан о ноћним клубовима који крше превентивне мере и радно време, Ђорђевић је рекао да то није у надлежности Инспектората за рад, за који наводи да контролише поштовање радног права и безбедност и здравље на раду, а да је све друго у надлежности других инспекција.
ТопПрес/ Извор: Танјуг