Малинари опет прете протестима и најављују оснивање политичке партије. Три месеца након што су блокирали магистрални пут ка Црној Гори код Пријепоља и више од два од када им је држава обећала да ће разговарати са хладњачарима и обезбедити цену од 125 до 130 динара по килограму, произвођачи малине поново најављују протесте.
И оснивање политичке партије, јер како кажу, не могу да нађу начин да се изборе за себе, али и за све остале пољопривреднике који у Србији не могу да живе од свог рада.
Из Асоцијације удружења произвођача малине су пред почетак лета рекли како су незадовољни аконтном ценом од 120 динара, те да ништа испод просечне извозне цене гриза, која је прошле године била 1,75 евра, није у реду. Међутим, како је прошлогодишњи род био много бољи од овогодишњих 2,5 до три тоне по хектару, из Асоцијације су у јуну поручили како би били задовољни и са 170 или 180 динара.
Крај септембра је, а малинари су далеко од те цене.
Како за Данас каже Слађана Станковић из Удружења пољопривредних произвођача Ужица коначне цене малине за другу класу варирају од 40 до 80 динара, а за прву од 100 до 130 динара, иако је аконтна цена требало да буде између 125 и 130 динара са тенденцијом раста до 150 и 160 динара.
Поједине хладњаче, како тврди, нису исплатиле малине, због чега су се малинари одлучили на протесте, попут оног испред хладњаче Горобиље код Пожеге. Осим тога, напомиње, конфузији доприноси и то што су откупљивачи најавили да ће следеће сезоне цена бити 80 динара.
Станковић напомиње да „квалитет овогодишњег рода малине није очекивано добар, али да је и даље веома тражена на светском тржишту“.
„Од 56.000 тона малине произведене ове године у Србији, било је само 35 одсто „роленда“, односно малине прве класе. У Чилеу је произведено 38.000 тона, Пољаци нису званично саопштили количине и њима калкулишу, али и ове године потражња је велика на иностраном тржишту“, оцењује саговорница листа.
Станковић каже да је обустављен откуп малине „полка“, сорте чија је берба требало да буде у току и да траје до касне јесени, јер откупљивачи нуде веома ниску цену – на почетку бербе цена је била 80 динара да би после пала на 40 динара.
„Нико не откупљује „полку“, јер малинари, посебно у Војводини и ужичком крају, не могу да плате бераче и да покрију остале трошкове“, рекла је Станковић.
То је свакако на својој кожи осетио и Драган Вукајловић, који у селу Дубу код Бајине Баште малину узгаја на 1,5 хектара. Род је подбацио, као и цена, те Вукајловић не може да се нада – не заради него ни чистом покривању трошкова.
„Полка која се сада бере је углавном друге класе и кошта 40 динара, бераче треба да платите 40 динара плус храна и све остало, за виламет је плаћају 90 динара, а берач кошта и 60 динара. А где је везивање, ђубриво, 500 динара за доручак и ручак радницима, плус вечера. Морате да имате и за кафу, сок, да им дате смештај, интернет. Све то кошта“, набраја Вукајловић.
Ове године са 1,5 хектара, којим издржава породицу, имаће девет тона малине.
ТопПрес/ Извор: Данас