TanjugTanjug

Светски дан борбе против рака плућа обележава се у среду, а у Србији сваке године од те болести оболи 6.000 пацијената, док умре око 4. 500 пацијената.

Када се бројке преведу на дневни ниво то значи да се сваког дана дијагностикује 20 новооболелих, а битку са том тешком болешћу изгуби 12 људи.

Истраживања показују да је у Србији од 1999. године до 2009. године број оболелих од карцинома плућа повећан за око 30 одсто, а суморна статистика могла би се променити само превенцијом и раном дијагностиком.

Начелница Дневне болнице за лечење малигних болести плућа, Клинике за пулмологију КЦС прим. др Наталија Самарџић каже да карцином плућа јесте најсмртоноснији, али да је то и једини карцином који се може превенирати јер су главни фактори ризика пушење, генски фактори, аерозагађење.

„Доказано је да пушење уз аерозађења узрокује појаву карцинома плућа, при чему је јасно доказала зависност између попушених цигарета, година пушачког стажа. Код пацијената који имају дужи пушачки стаж, четири до пет пута је већа вероватноћа појаве карцинома плућа“, каже Самарџић за Танјуг.

Самарџић је указала да су у већем ризику да добију карцином плућа дугогодишњи пушачи, особе које имају хроничну опструктивну болест плућа, пацијенти који имају позитивну породичну анамнезу – некога у породици који је имао неки малигнитет.

За пацијенте који су у већем ризика, наша саговорница препоручује да једном годишње ураде снимак плућа, а повремено и нискодозни скенер плућа како би болест дијагностиковали у раној фази.

Смртност од карцинома плућа у Србији је велика јер се болест открива обично у одмаклој фази. Тек у 15 до 20 одсто случајева болест се открије у раној фази када постоји веће шанса за излечење.

Болест је подмукла, не даје никакве знаке а оног тренутка када се испоље одређени симптоми тада је најчешће већ у узнапредовалој фази.

Симптоми које могу указати на болест и које не треба занемрити су свирање у грудима, дуготрајни кашаљ који траје више од месец дана, честе инфекције дисајних органа које се понављају са исте стране плућа, грудног коша, болови у грудима, гушење, слабост, млаксалост, крв у испљувку.

„Раније су шансе за дуг живот имали пацијенти којима је болест откривена у раним фазама. Последњих петнаестак година имамо продор нових врста терапија које отварају могућност да се ова кобна болест сврста у болест хроничног типа“, каже Самарџић.

Подсећа да су пронађени лекова за болеснике који су већ у узнапредовалим фазама, имају метастатку болест који дају добар одговор.

У ту терапију спада молекуларна терапија – персонализована или таргет терапија где се на на основу генетског профила пацијената, утврђује да ли имају рецепторе да би се могла применити молекуларна терапија.

„Наша земља је препознала корист од ове терапије и од 2011. године су ови лекови према смерницама РФЗО у примени у нашој земљи. Ми таквих болесника у Клиници за пулмологију имамо 150“, појаснила је она.

Осим молекуларне терапије кроз разне студијске процедуре и преко донација у последње три године имунотерапијом лечено је око 60 пацијената. Преко донације ове године у програм је ушло 25 пацијената.

„Нама су у новије време приступачне новије методе лечења које се примењују у великом броју земаља, то је имунотерапија која даје охрабрујуће резултате. На тој терапији имамо сјајно искуство више од три године“, нагласила је она.

Председница Удружења за борбу против рака плућа Светлана Самарџић каже да је лечење карцинома плућа дуготрајно и тешко и укључује ангажовање целе породице кроз свакодневне одласке на клинику, конзилијуме, на терапије, поновне дијагностичке претраге, што је веома исцрпљујуће.

Она каже да Србија има врхунске лекаре који су посвећени пацијентима, али да недостаје системско решење за савремене терапијске опције.

„Уверавања која смо добили од надлежних, да су лекови за најчешћи и најсмртоноснији канцер – карцином плућа, приоритет за РФЗО, нас охрабрују. То нам даје наду да ће у најскорије време бити стављени на позитивну листу, јер се уз помоћ тих лекова, данас са карциномом плућа може живети“, закључила је она.

ТопПрес/ Извор: Танјуг