Foto ThinkstockFoto Thinkstock

Од Ивањице до Пријепоља на свакој другој бандери оглас – траже се берачи малина, али на бројеве телефона које остављају власници плантажа мало ко се јавља.

Огласима са понудом истог посла пуни су и локални медији, малинари траже радну снагу и посредством омладинских задруга, али ње једноставно нема.

Власници засада уочи сезоне бербе која би требало да почне средином јуна скоро безглаво ишту сезонске раднике у страху да им род не пропадне. Нуде дневнице око 20 евра, или 35 до 40 динара по убраном килограму, три оброка дневно и преноћиште, но слаба им вајда.

– Годишње упослим по 60-70 берача, а долазе ми од Димитровграда на југу до Суботице на северу, па и Босне. Све је теже наћи квалитетну радну снагу, а примарни разлог је што су сезонци који су раније долазили у надницу, највише из Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши сада подигли своје плантаже. Ем што више нису сезонци, ем што су постали конкуренција у потрази за радном снагом – објашјава Миломир Стојић произвођач малине из ариљског села Миросиље.

Малинари кажу да је понуда са којом су изашли пред бераче последња и да би са сваким плаћеним динаром више остали или на нули или у минусу. Напомињу – дају више у односу на претходну годину када су хладњачари килограм плаћали 120, а тренутна понуда откупљивача је 100 динара.

– Рачунајући дневницу, храну и превоз, то је 3.500 динара трошка за нас. Откупљивачи тренутно нуде 100 динара, и ако тако остане радник треба да убере 35 килограма само да би покрио трошкове домаћина. Ако се зна да просечан берач може да убере око 40 килограма дневно, и ако се одузме оно што је уложено у засад, наша рачуница је мизерна. За бераче је дневница од 2.500 мало, и у праву су јер треба се 10 – 12 сати пржити на сунцу, али ако би дневница била већа произвођачу не би остало ништа – каже Драган Вукајловић, малинар из Дуба код Бајине Баште.

Он наговештава шта би могло да се догоди уколико се наредних дана нешто драматично не промени.

– Власници малињака ће брати са својим породицама, па колико уберу, а оно што остане пропашће, – прича Вукајловић.

У Омладинској задрузи из Ужица, која је затрпана захтевима малинара за радном снагом, кажу – потражња за сезонцима је толика да су берачи тражени као највеће фудбалске звезде у прелазном року.

Бајинобаштански малинари причају да су им минулих година берачи углавном долазили из Нове Вароши, Прибоја и Пријепоља. Но, они који су некада били надничари сада су власници засада.

– Дуго сам радио за дневницу, и напослетку решио да посадим своје малине. Када сам се одлучио да кренем са малинарством килограм се плаћао два евра, што је доносило зараду, а сада је откупна цена двоструко нижа и немам рачун. Како сада ствари стоје боље је бити надничар него газда, – прича нам малинар из Пријепоља.

Претходних година у малињацима Златиборског и Моравичког округа надничило је пет – шест хиљада берача. У ариљском крају углавном су били ангажовани берачи из Шумадије и са југа Србије, али мало ко од ималаца плантажа је иоле обезбедио радну снагу са којом може ући у сезону бербе.

Нема још коначне цене за откуп

Иако се приближио почетак бербе малина, цене још увек нема, бар не оне коју би произвођачи желели – 1,75 евра за килограм колико је по њиховим речима најнижа извозна цена црвеног злата. За сада је, тврде, понуђено 100 и 120 динара као аконтна, заштина цена, што је нереално, па су спремни да се боре ако треба и најрадикалнијим мерама. Драгиша Терзић дугогодишњи произвођач и представник малинара Србије рекао је да аконтна цене сигурно неће бити испод 120 динара али се очекује да тржиште до краја бербе услови доста вишу цену малина.

– С обзиром на род малина у 2018. години који је у овом тренутку за 30 одсто мањи, верујем да цена мора бити виша од 120 динара, колико је један од великих хладњачара Златиборског округа, понудио као аконтну. Свима је јасно да су штете на засадима након невремена велике, не знамо шта нас још очекује до краја бербе, а и род је у односу на прошлу годину подбацио – рекао је Терзић.

Председник Асоцијације малинара Србије, Добривоје Радовић, каже да је ово неприхватљиво ниска аконтна цена и да она не сме бити испод 1,75 евра.

– Проверено је да четири највеће хладњаче у Србији извозе прошлогодишњу малину, и то гриз, по цени од 1,75 до 2,20 еура. Реално је да најнижа извозна цена гриза буде понуђена као заштитна, тачније аконтна и ми од тога нећемо одустати. Апелујемо на свест хладњачара да испоштују своје кооперанте, у противном мораћемо да се боримо свим легалним средствима јер је недопустиво да се излази са аконтном ценом од 100 или 120 динара – истакао је Радовић.

ТопПрес/ Извор: Блиц, В.Лојаница, Б.Бојовић