У Србији се сваке године прода преко 80.000 тона одеће или готово 12 килограма по особи, показало је прво званично друштвено истраживање о животном циклусу одевних предмета у нашој земљи, које је спровео Центар за унапређење животне средине.
Највише купујемо хулахопке и чарапе (8,3 комада), боксерице и гаћице (7,6 комада) и мајице и поткошуље (5,4 комада). Остали одевни комади, попут кошуља, блуза, хаљина, панталона и фармерки, купују се нешто ређе, између два и три комада годишње, док се јакне, капути, мантили и наменски комади (ски одећа, одела, кравате, бадемантили) купују најређе.
Одећу најчешће купујемо у продавницама глобалних брендова (60,5%), продавницама половне одеће (16,2%), продавницама домаћих произвођача (13,4%), а збирно мање од 10 посто грађана купује одевне предмете преко интернета, на пијацама или на неким другим местима, наводи се у саопштењу.
Квалитет одеће је пресудан за 54,5 одсто испитаника, док је за 41,2 процента најважнији фактор – цена. Само њих 4,3 посто купује одећу због тренда.
Готово сваки трећи испитаник носи панталоне и фармерке, тренерке и мајице до 12 месеци. Овај податак је забрињавајући, имајући у виду да је за производњу једне мајице потребно 2.700 литара воде, а за један пар фармерки вртоглавих 10.000 литара, наводи се у саопштењу.
У просеку, најкраће носимо чарапе (14 месеци) и гаћице (20 месеци), при чему 73,1 одсто испитаника чарапе носи мање од годину дана. Слично је са доњим вешом и брусхалтерима, које 57.5, односно 48.4 посто испитаника носи краће од једне године.
На другој страни, најдуговечнији рок ношења имају ски одела (58 месеци), а следе капути и бадемантили (по 52 месеца).
Када се посматра укупна слика, највећи број типова одеће се носи између 30 и 40 месеци.
Кад више не желе да носе поједине одевне комаде, преко 55 процената анкетираних поклања одећу, 16 посто је најчешће чува у ормару, а скоро 16 процената донира одећу. Најмањи број испитаника настоји да је прода (2,2%), око 7,0 посто њих мења намену одеће, а готово 4,0 процента је баци
Нешто мање од половине испитаника (49%) упознато је са неповољним условима у којима се производи одећа. Међутим, тек сваки трећи има одређени увид у енергетску расипност модне индустрије.
Иако је 55 посто упознато са феноменом брзе моде, евидентно је да долази до пада процента упућености када се ради о наведеним појавама које су повезане са брзом модом.
Иако се често понавља да жене предњаче у куповини одеће, истраживање је показало да осим минималних разлика у броју појединих купљених комада, оба пола бележе исти просек, па се може закључити да пол није пресудна димензија потрошачке праксе испитаника.
Такође, упадљив је налаз да је рок ношења одевних предмета код мушкараца краћи него код жена.
Истраживање показује да јавност није ни приближно упућена и упозната са вишеструким друштвеним и моралним противречностима брзе моде, као и њеним погубним последицама по животну средину, те је стога веома важно да постане осетљивија и свеснија о склопу свега онога што брза мода имплицира, закључује се у саопштењу.
Истраживање о животном циклусу одевних предмета у Србији је спроведено од 27. јула до 10. августа 2020. године и у њему је учествовало 1.889 испитаника из целе Србије.
ТопПрес/ Извор: Танјуг