foto-profimedia

Водећа украјинска пољопривредна компанија МХП планира да преузме власништво над словеначким прехрамбеним гигантом „Перутнина Птуј“ која је власник српског „Топика“, чиме ће можда, пишу „Новости“, у Србију стизати пилићи храњени ГМО.

Како наводи лист, од „Перутнине“, која је у власник српске фабрике „Топико“, живи око 700 породица у Србији, а чак 70 одсто производње те фирме у Србији чине локални добављачи.

Доласком новог власника на чело „Перутнине“, могуће је да ће се та политика променити, нарочито ако се зна да се пословни модел МХП групације базира искључиво на јефтиној производњи пилића у Украјини.

Проблем генетички модификоване хране у Украјини није најбоље регулисан, па сточна храна највећим делом потиче од ГМ зрна соје и кукуруза, напомиње лист.

Док је произвођачима пилића у Србији главни адут то што је у Србији забрањен промет, продаја и све што има везе са ГМО, стручњаци објашњавају да није искључено да велики део меса које се увози потиче од животиња храњених ГМ сточном храном, али наглашавају да је то готово недоказиво.

„Произвођачи су дужни да обавесте како је нешто и чиме храњено, али животиње које су јеле ГМ храну, а ми то као ‘друга рука’ конзумирали, ни по којој регулативи ЕУ не рачунају се као ГМ производ. То би требало да се ставља на декларацију, али мислим да у многим земљама ЕУ није забрањено хранити животиње ГМ храном. Тешко је и да се контролише такво месо, да се открије шта је животиња јела, теоријски је могуће, али то се не ради. Генерално, не можемо да знамо шта је животиња јела, а сумњам да ико то и контролише“, навео је професор Миша Димитријевић, генетичар с Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Према званичном годишњем извештају поменуте украјинске компаније у 2017. години, цена производње по килограму пилећег меса износила је 1,07 евра, док „Перутнину“ тај исти килограм кошта три евра, објаснио је извор „Новости“.

„Само у прошлој години извоз украјинских пилића у ЕУ је порастао за 67 одсто. Иначе, ова украјинска компанија већ је имала аферу у ЕУ, где су је локални фармери оптуживали да злоупотребљава трговински споразум између Брисела и Кијева. Како су тврдили, европско тржиште било је преплављено украјинским пилићима који су били упаковани под ознаком ЕУ“, навео је Димитријевић.

Иако је украјински МХП, у власништву тајкуна Јурија Косјука, „тешког“ 1,16 милијарди евра, већ објавио и званично да је пазарио „Перутнину“, чекају се реакције словеначке државе, али и регулаторног тела које се бави монополима.

Украјинска групација предала је захтев за одобрење и код српске Комисије за заштиту конкуренције.

„Привредно друштво МХП, са седиштем у Украјини, поднело је пријаву концентрације ради стицања контроле над друштвом ‘Перутнина Птуј’. Поступак је у току и тек по његовом окончању, решење ће бити објављено“, саопштено је уз Комисије за заштиту конкуренције.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, Новости