Уз подршку државе у протекле две године Србија је добила око 430 нових задруга. У том периоду наша земља је у обнову задругарства уложила рекордних 1,7 милијарди динара. Бесповратно је свака новооснована организација добијала до 7,5 милиона, постојеће су могле да рачунају на 15 милиона, а сложене задруге на 60 милиона динара.
Министар без портфеља задужен за регионални развој Милан Кркобабић, који је покренуо акцију „500 задруга у 500 села“ каже да се у Србији пробудио дух задругарства. Истиче да је број задруга од почетка ове акције повећан за 26 одсто. Основано је 430 нових задруга, а постојало је њих око 1.500.
-Средства која држава даје намењена су за нове машине, нову опрему, искључиво за стварање нових вредности – каже Кркобабић.
– У овој години су основане 92 задруге, а ускоро ће бити објављен и конкурс којим ће се обезбедити средства за њих 60. Ако знамо да свака задруга има најмање пет оснивача, односно домаћина, а да број коопераната иде од 100 до 250 по задрузи, то говори о значају задругарства у Србији.
Према његовим речима, средства државе добијала су најчешће задруге у пет најмање развијених округа – Пчињски, Топлички, Нишавски, Јабланички и Пиротски. Управо у овим деловима јужне и источне Србије, села се гасе, а младих домаћина нема.
-Просечно овде домаћини имају по 2,4 хектара у поседу – прича Кркобабић.
– Да би опстали морају да се удруже, без обзира на то да ли се баве повртарством, воћарством, сточарством. Једино кроз јаке задруге имамо јаког домаћина и једино тако село може да опстане. Једино тако можемо да подмладимо села, јер младима треба обезбедити нормалне услове за живот на селу. Први пут, селу су доступни и знање и технологија. Наш партнер у акцији оживљавања села је и Српска академија наука и уметности, и одбор за село. Они су гарант да ће домаћинима обезбедити све потребно знање.
ТопПрес/ Извор: Новости