Уместо обилазака шест шалтера и неколико одлазака у банку и пошту, сви они који од 1. јула ове године буду куповали некретнине, читав посао ће моћи да обаве на једном месту – код нотара.
Управо то ће омогућити закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова који се данас налази пред српским парламентом и чија ће примена, пошто буде усвојен, почети за месец и по дана.
Највећу корист од ове новине имаће грађани и привреда, односно сви они који купују или продају непокретности, јер би требало да омогући њихов лакши и бржи упис у катастар.
Шетња од шалтера до шалтера
Ситуација је тренутно таква да онај ко купује некретнину, само да би се уписао у катастар, мора чак шест пута да обилази разноразне шалтере. Најпре, потребно је отићи на шалтер Републичког геодетског завода (РГЗ), како би се поднео захтев за извод из катастра. Након тога, поново се долази у РГЗ како би се подигао извод из катастра, а потом и код нотара на оверу уговора о купопродаји некретнине.
Међутим, ту није крај јер следи поновни одлазак у РГЗ са овереним уговором ради уписа у катастар непокретности, па до Пореске управе где се регулише плаћање пореза на пренос апсолутних права, и на крају одлазак на шалтер општине на којој купац живи због плаћања пореза на имовину. На све ово, треба додати и неколико одлазака на шалтере банака или поште како би се платиле потребне таксе и порези.
Једно место – нотар
Ово “шалтерисање” које одузима пре свега време, биће значајно скраћено јер ће убудуће нотар обављати све ове послове за купца. Тачније, јавни бележници ће сада и обављати увид у катастар непокретности, оверавати уговор о купопродаји, дигитализовати уговор и оверавати га дигиталним потписима и слати у РГЗ.
Такође, обавеза “скинута са леђа” грађана, је и та што РГЗ уписује у катастар све шта је потребно, али и шаље уговор Пореској управи и општинској администрацији због плаћања пореза. Практично, сви послови које су до сада обављали купци и продавци, обављаће службе независно од њих.
Краћи рокови
Како се наводи у закону, када се упис обавља преко е-шалтера, рок за поступање се скраћује на пет радних дана (тренутно је он око 15 дана). До тога ће се доћи тако што службеници у катастру више неће проверавати чињенице које је утврдио јавни бележник, као што је до сада био случај.
Такође, законом се утврђује и обавеза РГЗ да, на захтев обвезника (на пример купца), достави и лист непокретности и копију плана изда преко е-шалтера у року од 24 часа од дана подношења захтева. Прописано је и да су нотари дужни да исправе које су заправо правни основ за упис у катастар непокретности, по службеној дужности, преко е-шалтера доставе у року од 24 часа.
Трошкови
Све ово, бар како пише у закону, не би требало да створи веће додатне трошкове грађанима и привредницима.Ипак, наводи се да постоји могућност повећања трошкова по основу награде јавном бележнику за дигитализацију исправа, односно “за радње предузете ради уписа у катастар на основу тих исправа”, која би оквирно могла да износи око 1.690 динара.
Иначе, такса која се у свху уписа непокретности у катастар тренутно плаћа (за стан) износи 4.810 динара.
Предности
Као једна од предности ове новине наводи се и то што ће ризик који сада постоји у вези са уписом права у катастар бити елиминисан. Илустрације ради, спречиће се ситуације да се покрене принудна наплата над неком некретнином која је купцу већ продата.
Ко ће имати користи
У закону се наводи да ће ове новине утицати и на подносиоце захтева за упис у катастар, односно “на десетине хиљада физичких и правних лица на годишњем нивоу, од којих велики број по усвајању овог закона неће бити упућени на интеракцију са Службом за катастар непокретности, већ ће за њих то обављати јавни бележници, јавни извршитељи, адвокати и остали”.
Осим тога, утицаће и на јавне бележнике, извршитеље и друге имаоце јавних овлашћења, адвокате, геодетске организације који овим законом добијају “посебна права у приступу услугама Службе за катастар непокретности која до сада нису имали”.
Боља позиција на “Дуинг бизнис” листи
Новине о упису у катастар почетком априла најавиле су премијерка и потпредседница владе Ана Брнабић и Зорана Михајловић. Тада је речено да ће ова реформа директно утицати на побољшање позиције Србије на “Дуинг бизнис” листи Светске банке, на којој се данас налази на 43. месту на свету.
Како би и у пракси заживеле ове новине, потребна је координација и увезивање три министарства (Грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, правде и финансија), и четири државне институције (Јавног бележника, Катастра, Пореске управе и Канцеларије за е-управу).
ТопПрес/ Извор: Блиц, Лана Гедошевић