На скромних десет ари пољопривредног земљишта могућа је зарада, само треба добро испланирати шта посадити, а могућности нису мале – од лековитог биља, преко купина до јагода или боровница.

Улагања у производњу лековитог и зачинског биља нису велика, а зарада је више него солидна. На 10 ари током сезоне од невена се може зарадити око 1.000 евра, а од белог слеза двоструко више 2.000 евра. Треба имати на уму да је код купаца „увек нешто у моди“, пре су то биле врсте лековитог биља које су долазиле из Јужне Америке, па из Кине, а сада су популарне оне из Русије.

Али ако кажу стручњаци, врсте у које увек вреди уложити новац су кантарион, матичњак, невен, боквица, камилица, бели слез, мирођија и першун. Профитабилни су и жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, али и оригано и ехинацеа.

„Цена килограма лековитог биља је од 300 до 500 динара, што није лоше. Популарност ових производа стално расте, на сваком ћошку су продавнице здраве хране, а ако знамо да добар део ових биљака и даље увозимо, простор за домаће узгајиваче и те како постоји. Улагања већином одлазе на садни материјал, ко има више новца прави и пластеник. Почетницима у овом послу саветујем да увек између осталог посаде и матичњак, он живи десет година, па нема улагања у саднице сваке године“, каже узгајивач лековитог биља Борис Ђаћић из Петроварадина.

У Шумадији се воћари претежно одлучују за узгој купине која има добру откупну цену, а на малим површинама исплатив је и узгој јагода и рибизле. Међутим, ко има површине не веће од десет ари све чешће у последње време узгаја боровнице. Први већи род боровнице очекује се у трећој години, четвртом се покривају укупни трошкови, а у петој се зарађује.

„Продаја је загарантована, већина иде у извоз, а цена по килограму није мања од 700 динара. Оно што људе одбија су велика улагања у почетку, потребна је противградна мрежа, одличан квалитет воде, припрема земљишта и квалитетан садни материјал. Али са друге стране, са ценом откупа засад сте више него сигурни“, каже Александар, воћар из околине Лознице.

По подацима Привредне коморе Србије, боровница се у нашој земљи гаји на површини од приближно 900 хектара, а повећавање површина под засадима ове воћне културе је константно из године у годину, пре свега због последица стабилне цене која се креће од 700 до 800 динара по килограму.На малим пољопривредним поседима спас могу бити пластеници и стакленици.

Рачуница професора са Пољопривредног факултета у Новом Саду је јасна, приходи са једног хектара под пластеником могу да буду већи од прихода са чак 150 хектара под пшеницом. Тако садња блитве на површини од 10 ари може да донесе око 40.000 динара месечно, што је скоро једна просечна плата.

Жарко Илин, професор са Департмана за ратарство и повртарство ПФ у Новом Саду, каже да је на 10 ари могуће саградити пластеник тунелског типа који ће знатно попунити кућни буџет.

– Љуте паприке, парадајз, краставци, блитва и разно друго поврће у пластеницима доносе добру зараду. Међутим, ако неко има 10 ари, поготово у урбаним срединама или близу њих, саветујем да се удружи са још неколико породица и узгојем сопственог поврћа постане независтан од маркета и пијаца. Та површина и без пластеника довољна је да задовољи потребе четири породице – рекао је Илин.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Александар Латаш