Само два радника су прошле године званично имала дијагнозу професионалног обољења, а у истом периоду на нивоу Фонда за пензијско и инвалидско осигурање поднето је 24.214 захтева за остваривање права на инвалидску пензију, а број позитивно решених био је 12.694. Управо то су главни разлози због чега се приступило промени Правилника о утврђивању професионалних обољења и додато му је још девет нових болести.
Из Министарства за рад наглашавају да се предлог односи на допуну у делу који обухвата болести проузроковане хемијским и физичким дејством, као и у делу који се односи на болести плућа. Такође, предложено је да се допуне поједини постојећи описи послова и радних места на којима се појављују већ утврђене професионалне болести, као и услови за признавање болести као професионалне.
– Овом задатку је било потребно приступити не само са медицинског, већ и са аспекта привреде, имајући у виду и привредне делатности заступљене у нашој земљи у којима се јављају професионалне болести – кажу у Министарству за рад. – Допуна ће се урадити у складу са листом Међународне организације рада.
У ПИО фонду наглашавају да је последњи Правилник донет још 2003. године, а да ће нови уместо досадашњих 56 садржати листу од 65 професионалних болести. У раду радне групе која је припремала ову листу учествовали су представници Министарства здравља, синдикати, послодавци, представници ПИО фонда, Републичког фонда за здравствено осигурање и Управа за безбедност.
Према речима Светлане Кецојевић из Уније послодаваца најважнија ствар је то што ће листа професионалних обољења убудуће бити полуотворена, што значи да ће на постојећи списак по потреби моћи да се додају нове дијагнозе.
– Уколико лекар медицине рада утврди да је до неке болести дошло као последица одређеног посла, онда ће моћи да се и то обољење дода на листу – каже она. – На списку су остала сва обољења која су и до сада била, њих 56, али без обзира на то, све оно што не може да се дефинише као болест, односно не може да се докаже да је дошло до одређених оштећења код радника на послу, неће бити проглашено професионалном болешћу.
Кецојевић сматра да тек сада следи велики посао, јер треба утврдити неопходне мере које ће се предузимати како запослене професионално обољење не би отерало у пензију, већ би их заштитило на време, а послодавац га на основу дијагнозе пребацио на друго радно место.
Процена дијагнозе на четири адресе
Правилник прописује да се за вештачење медицинских чињеница чији је узрок професионална болест, поред одређене медицинске документације, прилаже и експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић – Београд“, Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад, Завода за здравствену заштиту радника Ниш, односно Института за медицину рада Војномедицинске академије, израђена у складу са актом о утврђивању професионалних болести.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Ј.Ж.Скендерија