Двојица Шумадинаца у петак су кренули у освајање Суве планине, која се налази у југоисточној Србији дуга је 45 км, а широка 15 км и представља прави изазов за алпинисте. Када су кренули ка врху нису ни слутили да планина крије своје тајне које у зимском периоду могу бити чак опасне и по живот. На сву срећу уз велико искуство које су обојица имали стигли су до врха и назад успешно и безбедно.
“Извели смо зимски успон ‘ја Трем 1810м’ надморске висине, који је уједно и највиши врх Суве планине. На успон смо кренули самостално маратонац и планинар Иван Стевановић из Младеновца са искуством по Италији и Пољској и ја. Окаснили смо, погрешним путем упућени до паркинга где је пут раскопан у селу које води до паркинга од ког почиње успон на Трем, тако да смо изгубили времена доста, и тек негде око 17 часова смо стигли на врх где је снег при врху дубљи и јак ветар, једва видљиво, почела се спустати магла све више и више да смо једва видели маркирне штапове који служе за обележавање стазе. На пар места смо се раздвојили да што пре нађемо маркирне штапове. После спуста каменим деловима иде се кроз шуму где нас је ухватио мрак али више није било проблема са маглом и хвала Богу безбедно стижемо до паркинга са смрзнутим ногама. При успону ка врху наилазимо на дивље коње, који су како се прича на Сувој планини деценијама. Ето не смемо потценити планине, планине нас уче понизности, треба знати препознати границу. Имали смо тежак дан, а ово је једно велико искуство које ћемо ми памтити”, каже Александар Еић.
Поред овог врха у нашој земљи, Александар је прошле године стигао и на Доломите а како каже све веће врхове је освојио и за њега нема препрека или одустајања.
“Бавим се планинарењем, највише север Италије у покрајинама Венето и Трентино Алто Адиђе ка Аустрији. Бавим се и скајранингом (планинским трчањем) и активно трчим полумаратоне око 40 истрчаних до сада у свим државама бивше Југославије, трчао сам и у Немачкој и Турској. Имам истрчана и два маратона у Љубљани и Истанбулу. Волим изазове и екстремне спортове.
На 2650м надморске висине пењао сам се без појаса за качење за сајле, без икакве сигурносне опреме, тешко је било али воља је победила мој страх у овом успону. Осећај је невероватан, цео успон и спуст је око 12км а требало ми је четири сата. На Доломитима планинарим од 2017.године, све веће врхове сам освојио, а Монте Пиана, Лаго ди Сорапис, и Три Циме Де Ливаредо се сматрају једним од најлепших стаза целе Европе”, објашњава Еић.
ТопПрес













Коментари су затворене