Србија годишње произведе близу 40 милиона литара вина, а из Националног тима за препород села Србије поручују да ће се залагати за повећање подстицаја за нове засаде винограда, посебно за производњу вина са заштићеним географским пореклом, компензацију трошкове лабораторија, субвенције за опрему и машине.
Истичу да су улагања у виноградарство и винарство изузетно профитабилна и да Србија има одличне агро-еколошке услове за његов развој.
Повратницима из иностранства и другим заинтересованим Национални тим предлаже да уложе средства у подизање винограда, заснују воћарско-виноградарско пољопривредно газдинство и да се удруже у специјализовану виноградарско-винарску задругу.
Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих повратника за улагање у виноградарство и винарство, а после консултација са стручњаком у тој области доцентом Пољопривредног факултета у Новом Саду Драгославом Иванишевићем поручују да су улагања у виноградарство и винарство изузетно профитабилна.
Министар Кркобабић посебно наглашава да су и у виноградарству и производњи вина императив повећање обима производње, побољшање квалитета вина, што се постиже удруживањем.
Повољни географски услове за гајење винове лозе
„Чињеница да имамо повољне географске и друге услове за гајење винове лозе, а да смо прошле 2019. године за увоз вина дали више од 30 милиона долара, подстиче нас да повећамо производњу винских сорти грожђа, смањимо увоз вина и подигнемо квалитет вина које ће имати вишу цену“, рекао је.
Наводи да само удруживањем у специјализоване виноградарске и винарске задруге, а касније и стварањем сложених производно-прерађивачких система, винари ће моћи успешно да се баве унапређивањем технологије производње вина, али и маркетингом, који је нужан предуслов за успех на светском тржишту. Повећање поседа газдинства које се бави виноградарством, који сада просечно износи 0,28 ха, такође је могуће пре свега удруживањем у задруге.
Кркобабић истиче да је враћање старог сјаја виноградарским и винским задругама од ванредног значаја и за вински туризам, изузетно погодног и исплативог за сеоска домаћинства у многим крајевима Србије.
Према подацима Института за економику пољопривреде у Београду у периоду 2012-2018. година, површине под виноградима су повећане за 35 процената и 2018. су износиле око 34.000 хектара.
Према попису пољопривреде из 2012. години, у Србији се производњом грожђа бави 80.341 пољопривредно газдинство.
Како наводи стручњак за виноградарство и вина др Драгослав Иванишевић, Србија годишње више увезе него извезе 10-20 милиона литара вина.
Према подацима др Антона Пушкарића из Института за економику пољопривреде у Београду, Србија годишње произведе око 38 милиона литара вина.
У периоду 2012-2016. година Србија је извозила годишње просечно 13,6 милиона литара у вредности 16,2 милиона долара, док је у истом периоду увозила двоструко више – 27,2 милиона литара у вредности од 32,6 милиона долара.
Спољнотрговински биланс
Спољнотрговински биланс је нешто повољнији у 2019. године – извезли смо 13,3 милиона литара у вредности 20.9 милиона долара, док је увоз те године достигао 20,7 милиона литара вина у вредности од 30,8 милиона долара.
Специјалиста за виноградарство доцент Иванишевић поручује да виноградарска производња може бити исплатива на 2-5 ха.
Истиче да је у виноградарству и винарству обрт капитала је нешто спорији, јер до добијања пуног рода протекне четири до пет година.
Затим за добијање квалитетног вина потребне су још три, четири године. После тога следи позиционирање на тржишту, што није нимало једноставно.
Академик Шкорић истиче да и произвођачи у винарству морају мењати навике, морају се удруживати и унапређивати знање и технологије и поздравља најаву да ће држава у наредних десет година у унапређење винарства уложити 300 милиона евра.
ТопПрес/ Извор: Танјуг