Без услова за улаз у Србију, али прати се ситуација; Маске, дистанца, забрана већих окупљања остаће дуго

Без услова за улаз у Србију, али прати се ситуација; Маске, дистанца, забрана већих окупљања остаће дуго

Директорка Института „Батут“ Верица Јовановић каже да Кризни штаб у континуитету разматра да ли ће бити или не уведена мера карантина или обавезног негативног PCR теста за стране држављане који долазе у Србију, као и Србе који се враћају из иностранства.

На питање да ли се разматра мера карантина или обавезан PCR тест за стране или српске држављане који долазе из иностранства, Јовановић је на конференцији за новинаре нагласила да се Кризни штаб бави тим питањем у зависности од актуелних услова.

„Свакако узимамо у разматрање каква су правила у другим земљама који захтевају негативан PCR тест не старији од 72 сати од тренутка узимања бриса и то је услов у највећем делу земаља“, рекла је Јовановић и подсетила и на препоруку Светске здравствене организације која каже да свака земља самостално одлучује о условима уласка на њену територију током пандемије.

Додала је да за улазак у Србију за сада не постоји никакав услов, али да се помно прати ситуација.

„Уколико неко има симптоме наш здравствени систем је свакако ту да одговори да ли кроз препоручивање карантина онима који имају симптоме или упућивању на болничко лечење“, закључила је Јовановић.

Вода није највећи ризик, већ корисници базена

Она је рекла данас да вода на базенима не представља толико ризик за пренос корона вируса, већ да су највећи ризик корисници тих површина.

Јовановић је, на конференцији за штампу, нагласила да је важно понашање, односно примена мера.

„Базен и сама вода, према најновијим истраживањима, не представљају толико ризик за пренос вируса. Једини и највећи ризик су корисници тих површина“, објаснила је она.

Казала је да је, за смањење ризика, неопходно обезбедити дистанцу и извршити тријажу људи, апелом да не долазе на таква места ако су болесни.

„Ако је могуће обезбедити дистанцу на плажама ризик је мањи“, подвукла је она.

Пре него што се оде на таква места, саветује, да се добро размисли.

Директор Центра за анестезију и реанимацију КЦС проф. Небојша Лађевић, на питање да ли постоји могућност заштите од вируса исхраном или додацима, рекао је да није потребно превентивно узимати лекове као што су антибиотици.

„Довољно је одморити организам. Знам да је тешко у стресним временима бити ван стреса. Организам који је одморан, у који уноси довољно течности, минерала и витамина, максимално је спреман на одбрану“, рекао је он.

Лађевић је казао да није препоручљиво уношење превеликих доза витамина.

„Када осетимо прве симптоме прехладе, температуру, треба се јавити лекару да се установи да ли има назнака да је то могућа инфекција. Тада постоји целокупни протокол лечења који по фазама, развоју и тежини клиничке слике води ка примени лекова“, објаснио је он.

Лађевић каже да не треба узимати превентивно никакву терапију, јер то треба сачувати за период када је пацијент инфициран.

Маске, дистанца, забрана већих окупљања остаће дуго

Поједине превентивне мере као што су ношење маски, држање физичке дистанце, забрана већих окупљања, а нарочито окупљања младих, дезинфекција – неке су од оних које ће се дуго задржати, вероватно док се ситуација у свету не стабилизује или појави вакцина, изјавила је директор Института „Батут“ Верица Јовановић.

На конференцији за медије, Јовановић је указала и да је Светска здравствена организација данас апеловала на све државе, где се повећава број заражених, да је неопходно примењивати превентивне мере.

„Међу њима је држање физичке дистанце кључна мера, која онемогућава вирус да пређе на људе. Затим, коришћење маски, мере дезинфекције, хигијена руку и простора. То су и забрана већих окупљања, а нарочито када су у питању млади“, указала је Јовановић.

Истиче да ће се те мере задржати док се ситуација у свету не стабилизује, односно, највероватније док се не оствари имунизација.

Анестезиолог КЦС Небојша Лађевић каже да управо те превентивне мере чувају здравље људи, али и читав здравствени систем како би имао времена и снаге да збрине све заражене пацијенте.

Указао је да се пацијенти са тешким клиничким сликама не лече само од короне, односно упале плућа, већ да она доводи и до других компликација.

Због тога се пацијенти, истиче, дуго лече, што доводи до оптерећења болничких капацитета.

Директор КЦС Милика Ашанин такође истиче да вирус корона поред плућа врло често захвата срце, бубреге и друге органе, и да је то системска реакција која захтева мултидисциплинарно лечење.

И са смањењем броја оболелих, не сме се заборавити на мере

Без обзира на тренд смањења броја заражених, не смеју се заборавити превентивне мере, упозорила је данас директорка Института „Батут“ др Верица Јовановић.

Она је навела да се, без обзира на тренд опадања заражавања, односно смањења притиска на домове здравља и болнице не сме заборавити да је вирус присутан међу свима нама.

„Никако не смемо заборавити на личне превентивне мере – држање дистанце, ношење маске, хигијену руку и простора и избегавање окупљања. л То ће бити кодекс понашања у наредном периоду, док се ситуација у целом свету не стабилизује“, рекла је Јовановић на прес конференцији.

Ни корисници старачких домова нису изузети од заразе

Јовановић је изјавила да се обзиром на то да је повећан број заражених у нашој земљи, не може се очекивати да постоји изолована заједница где се вирус не може појавити, па ризик заражавања постоји и у установама социјалне заштите.

Она је тако одговорила на питање новинара да ли тренутне мере превенције у установама социјалне заштите дају резултате и да ли су корисници добро изоловани с обзиром да се примећује пораст броја заражених у тим установама и додала да се у тим установама примењују добре заштине мере.

У установама социјалне заштите, додала је, превентивне мере подразумевају и организацију рада у самим домовима, као и организацију живота корисника домова.

Објашњава и да уколико се у некој социјалној установи региструје случај заразе вирусом корона, одмах се пријављује, преузимају се противепидемиолошке мере и ситуација се решава.

„Нико није поштеђен у овој епидемији или пандемији, ни код нас ни у свету, од ризика обољевања. Корона напада све нас и све мере превенције о којима стално говоримо јесу једина заштита која би требало да се примењује“, истакла је Јовановић.

Наводи да су корисници социјалних установа, нарочито домова за старе, у већем ризику од заражавања због својих година и здравственог стања.

На питање када ће шест организација које су тражиле податке о броју зражених и преминулих у установама за смештај особа са инвалидитетом, Јовановић је навела да су ти подаци вероватно објављени кроз укупне бројке, али да је за појединачне случајеве потребна детаљна анализа, која захтева више времена, те да ће на тај захтев сигурно бити одговорено.

У установама и домовима заражено 244 корисника и 83 запослена

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих у Србији, закључно са данашњим даном, потврђено је присуство вируса ковид – 19 код 244 корисника и 83 запослених, саопштило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 653, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 261.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Присуство вируса потврђено је у геронтолошким центрима у Београду и то на Вождовцу и Бежанијској коси, у Младеновцу, Књажевцу, Суботици, Нишу, Новом Саду и то у Футогу и Лиман, Установи за одрасле и старије Лесковац, Дому за смештај старих лица Смедерево, Домском одељењу при Центру за социјални рад Брус и Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд.

Вирус корона потврђен је и у Дому за смештај старих лица Сурдулица, Дому за старе и пензионере у Кули, Дому за лица ментално ометена у развоју у Тутину, центрима за социјални рад у Врању, Новом Пазару, Лесковцу, општинама Жабаљ и Тител, Сечњу, као и у центрима за породични смештај и усвојење у Крагујевцу, Ћуприји, Новом Саду и Београду.

Министарство је саопштило да је присуство ковид-19 потврдено и урадском Центру за социјални рад у Београду и то у одељењима Лазаревац и Чукарица, као и домовима за смештај одраслих и старијих “Трем“, Доњи Душник, општина Гаџин Хан, “Дом Топаловић“ у Кладову, “Адам плус“ у Ковачици, “Дому Златно срце“ у Умци, Установа за смештај и негу старих лица “Национални дом“, Владимировац, Дому за смештај одраслих и старијих “Бонаца“ у Београду, Дому за смештај одраслих и старијих “Реа Мартиа“, Земун поље, Београд, Дому за смештај одраслих и старијих “Мојсиловић плус“ у Београду.

Такође, вирус корона је потврђен и у Дому за стара лица ‘Конак“ у Сремској Каменици, Установи за децу и младе “Шабац“ у Шапцу, Дому за лица ометена у менталном развоју “Срце у јабуци“, Јабука, Панчево, Установи за одрасле и старије “Гвозден Јованчићевић“ Велики Поповац, Агенцији за пружање услуге помоћ у кући НАНА С.В. Београд.

Дом за смештај одраслих и старијих “Доживети стоту“, Београд, Дом за смештај одраслих и старијих “Стара пруга“, Умка и Дом за смештај одраслих и старијих “Радост“ у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих “Нада“, у Београду.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника.

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 229, са капацитетом од 8.617 корисника.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0