Чека ли нас поскупљење хлеба, меса и других основних животних намирница?

Чека ли нас поскупљење хлеба, меса и других основних животних намирница?

Цене уљарица и житарица на берзама широм света достижу вишегодишњи максимум, па тако и у Србији. Соја није на вишегодишњем, већ на историјском максимуму – она кошта 85,5 динара и то без ПДВ-а (са ПДВ-ом око 94). Стручњаци прогнозирају да ће се раст наставити, а треба ли због тога да се бринемо да ће поскупети месо, хлеб и друге основне животне намирнице?

Српски ратари годинама су пунили своје силосе и складишта, одлажући продају робе због ниских откупних цена. Ове године ће, чини се, за разлику од претходних успети да напуне и своје џепове.

Цена пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје од прошле јесени почела је да скаче. За годину дана соја је скупља за 103,57 одсто, а кукуруз за 72,78 одсто, показују подаци Продуктне берзе у Новом Саду.

Сојом се сада тргује за око 94 динара по килограму (са ПДВ-ом), што је највиша вредност икада постигнута на берзи у Новом Саду. Кукуруз се продаје за око 27 динара, на нивоу од пре десетак година.

Страх од глади један од главних разлога поскупљења

Сва померања цена уљарица и житарица, које су берзански производи, на берзама широм света утичу и на вредност ових роба у Србији. Мање промене су учестале, али овако текстонски поремећаји нису толико чести, наводе стручњаци.

Агроекономиста Милан Простран каже за РТС да је један од главних узрока за поскупљење житарица и уљарица пандемија коронавируса.

„Пандемија је учинила да западне и богате земље почињу да стварају залихе, они никада нису знали шта су ризици немања роба, оне покушавају да спасавају и да се суздрже од пласмана и повећају резерве јер су њихови грађани постали уплашени“, објашњава Простран.

Додаје да је иста ситуација погодила читаво тржиште сировина, међу којима и племените метале и дрво, које су у време кризе постале врло атрактивне.

Прогнозе светских стручњака су да се тренд раста цена житарица и уљарица неће зауставити. Штавише, очекује се да до средине 2022. године оне наставе да расту, указује Простран.

Соја из Србије посебно је атрактивна за извоз, с обзиром на то да она није ГМО, па је самим тим квалитетнија и скупља од соје која се производи у остатку света, пре свега у земљама Јужне Америке.

Треба ли да страхујемо да ће поскупети хлеб

Због поскупљења ратарских култура, очекивано је поскупљење основних животних намирница, испред свих хлеба.

Агроекономиста Милан Простран сматра да ипак не треба да страхујемо јер имамо још залиха пшенице. Такође, како каже, са ценом хлеба се „не треба играти“ јер је то осетљива категорија, пре свега ако се посматра са социјалног аспекта.

„Мислим да неће доћи до потребе за повећањем цене, а ако дође до тога, то држава може да исконтролише, када је реч о цени брашна типа 500, које мора да се нађе у промету пекара 30 одсто. Држава има залихе пшенице и може да пусти по нешто нижој цени“, наводи Простран.

Да не би требало да се страхује да ће хлеб поскупети, указује и Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

„Повећање цене пшенице би могло да се очекује, али не очекујемо драматичне последице по остале цене у ланцу вредности“, истиче Јовановић.

Према његовим речима, подаци показују да имамо довољне количине кукуруза, пшенице, сунцокрета и соје како за извоз, тако и за домаће потребе.

Уље неће ускоро појефтинити
Када је реч о цени уља, које је већ поскупело, и сада се на рафовима продавница у Србији продаје за 180-190 динара, Јовановић указује да је то последица раста цена свих уља на глобалном нивоу.

„Тренутно је цена једног литра рафинисиног уља од сунцокрета у Републици Србији нижа него цена сировог уља од сунцокрета у региону и свету, тако да домаћи произвођачи одређеним порастом цена штите снабдевеност домаћег тржишта уља паковања од једне литре до нове жетве сунцокрета јер је дошло до глобалног дисбаланса на тржишту уља“, указује Јовановић.

За сада се, каже, не очекује појефтињење рафинисаног сунцокретовог уља, јер у прилог томе иде и чињеница да се очекује и скок цене сировине у наредној жетви.

Поскупљење меса готово извесно

На повећање цене кукуруза додатно би могло да утиче и то што је сетва ове године скупља за чак 20 одсто. То је резултат поскупљења минералног ђубрива и семена.

Када поскупљује кукуруз, очекује се и поскупљење свињског меса, с обзиром на то да је ова житарица један од главних састојака сточне хране.

Агроекономиста Милан Простран указује да ће због свега тога бити померања у цени свежег меса.

„Ако сељак тови свињу са концентратом у који је ушао кукуруз од 24-27 динара, ту нема економије“, наводи Простран.

ТопПрес/ Извор: РТС

KOMENTARI