Пшеница је од летос до сада поскупела 30 одсто, па килограм уместо 16,50 динара кошта 21,50 динара, али се не очекује да ће поскупети хлеб и пецива, рекли су данас агенцији Бета представници произвођача и пекара.

Председник Пословног удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић оценио је да је је један од разлога за тако висок раст цене пшенице то што се део домаћих произвођача уздржава од продаје јер засејана пшеница за наредну годину због лоших услова још није никла па је неизвесно колики ће бити род следеће године.

„Други разлог за раст цене пшенице је што је за последњих пет месеци због поскупљења тог пољопривредног производа и на међународном тржишту извезено 700.000 тона пшенице и брашно од још 100.000 тона пшенице што је смањило понуду на домаћемм тржишту“, рекао је Саковић.

Додао је да је из Србије у кратком року извезена пшеница лошијег квалитета по око 148 евра по тони са трошковима превоза, или по 16,20 динара по килограму, али да је то висока цена.

Извоз је због тога, како је рекао, почео значајно да опада, а то делује умирујуће на цене на домаћем тржишту.

Цене квалитетне пшенице, која сада на међународном тржишту кошта од 173 евра до 178 евра по тони, наставиће да расту, само ако, како је оценио Саковић, настану велики проблеми у производњи те пољопривредене културе на јужној хемисфери Планете, или настане штета на усевима од ниских температура на северној хемисфери.

Он је рекао да су на кретање цена на међународном тржишту утицале и тржишне манипулације да постоји могућност да Русија због смањене производње планира да уведе ограничења извоза пшенице.

„Тих проблема у производњи и извозу за сада нема и следећи рок када се може очекивати промена цене пшенице је април наредне године када се раде процене рода за ту годину“, рекао је Саковић.

Србији је, према његовим речима, преостао вишак од 900.000 тона пшенице за извоз.

Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица рекао је да је пре неколико месеци брашно коштало од 23 до 25 динара, а сада је од 28 до 30 динара по килограму.

На питање да ли се може очекивати поскупљење хлеба и пецива Пралица је рекао да би „садашња цена тих производа требало да издржи скок цене брашна, под условом да брашно не поскупљује даље“.

Србија брашно углавном извози у земље региона: на Косово (до увођења такси од 100 одсто), Босну и Херцеговину, Македонију, Албанију и Црну Гору.

Брашно мора бити изузетно квалитетно и јефтино да би, како кажу стручњаци, издржало конкуренцију других произвођача у региону. На Косово се из Србије извозило око 20.000 тона месечно, а извоз је падао од прошле године када су прво уведене таксе од 40 одсто, а сада су 100 одсто.

ТопПрес/ Извор: Бета