Производња расада поврћа у Србији постала је уносан посао који тражи пуно рада и улагања, али доноси добру зараду јер за квалитетан расад у нашој земљи увек има купаца.

Пољопривредници кажу да се у овај посао мора улазити постепено. Најбоље кроз хоби док се људи не науче свим вештинама, али и ситницама које су за један добар расадник пресудне. Лош расад, како кажу, може да се прода једном и никад више, а поверење се не стиче лако. За 500 квадратних метара под расадом у пластеницима, који четворочланој породици могу да обезбеде пристојну плату.

Почетна улагања се процењују на 10.000 евра у најјефтинијој варијанти ако се многе ствари ураде сопственим рукама. Треба уложити у пластеник са дуплом фолијом, те у њега постави грејање, затим опремити обично контејнерима где се налази расада, да се купе субстрати и семена чија се цена (1.000 комада) креће од 500 до 12.000 динара за хибридна семена, паре нестану.

Драган Томић, пољопривредник из Руме, каже да се код нас и даље тражи струк расаде више, тако да се сваке године труди да прошири производњу.

– Саветујем људима да крену с основним културама, парадајзом или паприком, уз стално читање стручне литературе и саветовање са искуснијима. Може нормално да се живи од овог посла, мада ја стално улажем, чак и у друге послове, па не знам колика ми је тачно зарада. Кренуо сам од једног малог пластеника, а сада их имам шест, укупне површине 1.500 метара квадратних. Тамо имам само око 30.000 струка парадајза, 40.000 струка паприке и 1.000 струка краставаца – рекао је Томић.

На његовом имању тако ниче 12 врста расаде парадајза, седам врста паприка, три врсте краставаца, неколико врста целера, патлиџана, тиквица, бостана и диња. Ове сезоне парадајз, тиквица и краставац коштаће 40 динара, а парика 30, а Томић сматра да су цене прихватљиве и за продавце и за купце.

Посао у расаднику креће када је најтеже, у јануару, тада се обично обаве три сетве, на почетку, у средини и на крају месеца. Од тог момента расадник захтева сталну негу, проветравање, заливање по потреби, осветљење и прихрањивање. У пролеће креће продаја, а на лето сађење нових култура. На јесен се сади само салата јер она једина може да презими.

Ненад Јањић, инжењер агроекономије, сматра да ће и ове године на тржишту пласман добрих расада бити обезбеђен јер наша земља и даље увози велике количине те робе.

– Не треба људима стварати заблуде да чим им нешто роди, одмах ће узети велики новац. Квалитет је ту пресудан, а иза њега овде мора да стоји велико знање. Сматрам да држава треба да помогне у образовању јер мали произвођач нема новца да плати то знање које му је потребно. Имамо можда двадесетак врхунских стручњака у овој области у нашој земљи, али немамо систем да то знање пренесемо на, рецимо, за почетак, 500 пољопривредника – изјавио је Јањић.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Александар Латаш