Данас је Свети Никола: Пола Србије слави, а пола иде на славу

Данас је Свети Никола: Пола Србије слави, а пола иде на славу

Српска православна црква слави данас Светог Николу – чудотворца, заштитника путника, морепловаца, деце.

Процењује се да половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ.

Посвећено му је више од 600 цркава.

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.

Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу.

Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца добијају поклоне ако су била послушна. Заштитник је града Амстердама.

Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као детеНиколаје показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желео је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.

Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, разделио је сиромашнима сву наслеђену имовину.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Свети Никола је у историји хришћанства забележен као један од најватренијих заговорника хришћанске цркве и велики противник јеретичких учења у првим вековима хришћанске проповеди.

Многопоштован у српском православљусвети Никола је био заштитник српских краљева па су најстарије цркве њему посветили.

И кнез Милош Обреновић славио је Светог Николу по свим народним обичајима као своју славу.

У манастиру Студеница цркву Светог Николе (13. век) подигао је Стефан Немања, а краљ Урош И Немањић и краљица Јелена Анжујска саградили су поред своје задужбине у манастиру Градац црквицу Светог Николе која је и данас готово нетакнута.


ШТА КАЖУ ВЕРОВАЊА

Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према веровању, он може да излечи сваку бољку. Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу веровања, успели су да поврате вид, проходају, а глувима се вратио и слух. На данашњи дан би требало посадити пшеницу, да би израсла до Божића.

ТопПрес/ Извор: Мондо.рс

KOMENTARI