Аранђеловац – У подножју планине Венчац на археолошком локалитету „Дворине“, 2004. године су започета археолошка истраживања са мотивом да се пронађу „Бакићеви двори”, станиште последњег српског деспота Павла Бакића. Међутим, археолози су управо на том месту пронашли цркву дугачку 27 метара и широку 14 метара, која је изграђена почетком 14 века, била је украшена живописом великих мајстора и верује се да је била задужбина Немањића.
„Трагом приче о последњем српском деспоту Павлу Бакић, археолози су дошли овде, на терену су тада затекли обрисе једног објекта и отпочета су истраживања. Прво што смо нашли био је један тесаник са остацима фреско сликарства и било је јасно да се у близини налази црква. Онда се обратила пажња на оближње гробље које је напуштено средином 19. века, и предање забележено у другој половини 19 века, које бележи генерал Јован Мишковић, да ту где је Маџарско гробље некада је била црквина која је славила Светог Илију, данашња црква у селу Бањи прављена је 1896. године, и посвећена је светом Илији. Започета су истраживања на Маџарском гробљу и ту смо открили остатке монументалне цркве. Нисмо очекивали да ћемо имати овакву грађевину на оваквом месту, ради се о цркви која је грађена у српско византијском стилу, и нема сумње да се ради о владарској задужбини јер овакве цркве граде углавном владари“, рекао је за ТопПрес Владан Миливојевић кустос народног музеја у Аранђеловцу.
Према његовим речима готово је сигурно да је у питању владарска задужбина, али питање које ове археологе стално мучи то је, када и због чега је ова светиња направљена?
„Архитектура и фреско сликарство говори нам да је црква саграђена средином 14. века, у време цара Душана или Уроша. Због тога се ми питамо, због чега је један од српских владара из куће Немањића овакву грађевину подигао овде? Претпостављамо, да се ради о епископском центру или митрополији, јер 1319. године Милутин је изгубио Београд а самим тим и седиште митрополије. Сасвим је могуће да је овде решено питање седишта епархије која није била потпуно изгубљена, године пред нама и истраживања која следе, донеће нам одговоре, али ово што за сада видимо можемо сигурно да кажемо да је владарска задужбина, саграђена на северу српске државе“, истиче Миливојевић.
Управо на овом локалитету, недалеко од Аранђеловца археолози откривају нову страницу српске средњовековне историје. Бројна истраживања отвориће и додатна питања али је извесно да ће се на овом месту појавити значајне историјске чињенице које су биле вековима скривене од јавности.
ТопПрес
