Горњи Милановац – Сви су чули за кафану на Равној Гори у којој су се први и последњи пут срели Тито и Дража, али мање је познато да се два километра од ње, дубоко скривен у висовима Сувобора у близини села Брајићи, налази извор за који људи сматрају да је лековит, а вода је чак проглашена и светом.
Овде су се, како тврде мештани, поједини излечили од туберкулозе, а слабовиди опоравили и прогледали. Међутим, данас само ретки знају како кроз густу шуму стићи до овог извора, а може се само пешке.
„Према причама старијих на ливади поред извора говеда је чувао Милинко Пантовић који је увек пио ту воду. Био је болестан од туберкулозе и одједном се потпуно излечио што су доктори схватли као право чудо у то време, а он је сматрао да га је излечила само ова вода. Од тада народ околних села овде пристиже са флашама и бидонима како би насули воду, попили је или се са њом умили. То веровање сачувало се све до данас, кад такође долазе путници намерници у потрази за здрављем. Највише људи има за Младу недељу, тада кажу да је вода најлековитија“, рекао је за Рајо Петровић из Брајића за РИНУ.
Из светог извора, названог Христова вода сваког минута избија 20 литара воде, па је ово место поприлично издашно. Био је често затрпаван, али је вода својом снагом поново избијала на површину.
Да је овде некада долазило пуно света, сведочила је и гомила новчића на његовом дну. Мештани кажу да су једном сиромашни ђаци узели тај новац, али да су се касније удавили у изненадној бујици. После Другог светског рата овај извор био је под заштитом полиције, која је на овом месту дежурала даноноћно.
„Ту је стално био чувар, а један мештанн ког смо сви познавали због тог свог посла одлужио је чак и годину дана робије. Он је чувао воду, али бројне његове комшије или родбина свакондвено су долазили по њу. Како их је познавао није могао да их одбије, тако да су они сипали ову свету течност и носили је, када су то сазнали надлежни ухапсили су чувара и осудили. Сећам се прича да су се овде многи опоравили, чак је долазио и један брачни пар са кћерком која је имала удес и чије ране никако нису зацељивале“, рекао је Зоран Даничић.
Свети извор код Брајића, ипак није једини на територии Горњег Милановца чија вода се сматра леовитом. Ту су и Савина вода на Савинцу, као и извори у Брђанима и Горњој Црнући, па се може рећи да се у ово делу Србије можда крије изузетан потенцијал за развој бањског туризма.
ТопПрес/ РИНА