Горњи Милановац – „Уредници и власници портала су одговорни за говор мржње и увредљиве коментаре и то се мора санкционисати” – саопштила је јуче у Горњем Милановцу Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности. Она је, нагласила:
„Власници портала обавезни су да воде рачуна да коментари након објављеног текста не смеју садржавати говор мржње, који је у порасту у читавој Европи и није мимоишао ни нас. Нажалост, поготово у последњих месец – два неколико пута издали смо упозорење да се ради о типичним случајевима тешке дискриминације и да говор мржње прети да постане нешто што је прихватљива језичка матрица, што никако не би смо смели да дозволимо.”
Шта препоручује медијима из ове области?
„Сви портали који објављују такве текстове морају обратити пажњу и обавезни су да врше контролу коментара који се налазе иза објављених текстова. Наравно да морамо кажњавати говор мржње, али се морамо и оглашавати и осуђивати јавно и никако не смемо да дозволимо да то постане нешто што је прихватљиво. То су међусобне увреде, говор мржње и разне врсте простаклука и вулгарних термина, да то не би постало део наше свакодневнице. Веома је битно да се то санкционише, када се ради о случају говора мржње.”
Бранкица Јанковић је истакла да се не могу увести санкције „за сваку врсту увреде и некултуре”, али и напоменула:
„Свако својим наступом у јавности говори о себи, шаље поруку, а класични медији, посебно јавни сервис, управо имају обавезу да маргинализују тај говор који се често прелива са друштвених мрежа, да им не придаје значај. Већ да шаље континуирану поруку о неприхватљивости таквог изражавања јер тако се ствара културно окружење, и тако утичемо једни на друге да не прихватамо оно што долази са маргина нашег језика и што представља вулгаризам и простаклук”.
Препорука поверенице интернет порталима
Повереница за заштиту равноправности упутила је, због свега што се догађа у овој области, препоруку интернет порталима уписаним у Регистар медија Агенције зе привредне регистре. Тај документ садржи детаљне наводе из Устава Србије, одговарајућих закона и међународних правних списа, којима се обуздавају говор мржње и дискриминација на порталима. Преносимо неке појединости из те препоруке…
„Повереник за заштиту равноправности препоручује интернет порталу НН да предузме све потребне мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара корисника на интернет порталу и профилима на друштвеним мрежама, као и уклањања оних коментара који су већ објављени чиме се такви садржаји и коментари чине доступним јавности, који по својoj природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката”.
У образложењу препоруке наводи се, поред другог.
„Поступајући по притужби организације за заштиту људских права, Повереник за заштиту равноправности уочио је да одређени интернет портали, крoз различите канале комуникације онлајн медија и онлајн издања, на својим профилима на друштвеним мрежама објављују садржаје, као и коментаре корисника, који по свој природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
С тим у вези, Повереник подсећа да Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације.
Затим, Законом о електронским медијима у члану 4. став 1. тачка 19. прописао је да електронско издање јесте уређивачки обликована интернет страница или интернет портал. Чланом 5. став 1. прописано је да је Регулаторно тело за електронске медије, основано овим Законом, контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона. Истим законом, у члану 51. прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава, док је чланом 54. Закона прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице”.
Даље:
„Из одредби Закона о јавном иформисању и медијима произлази да се интернет портали сматрају медијима којима се речима, сликом, односно звуком преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и други садржаји намењени јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такође, је прописано да се и самостално електронско издање сматра посебним медијем. Закон о јавном информисању и медијима прописује и одговорност уредника, односно одговорног лица, за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује, те је чланом 48. утврђено да медиј мора имати одговорног уредника, да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, те да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује.
Наведеним Законом, у члану 75. прописана је и обавеза сваког медија да води рачуна о садржајима које објављује, односно да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Поред тога и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.
Приликом објављивања сваког садржаја треба водити рачуна да такав садржај не подстиче дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица на основу неког личног својства. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да се провера садржаја може вршити на неколико начина, а нарочито провера садржаја који креирају сами корисници, попут коментара, а који објављивањем постају саставни део садржаја објављеног на интернет порталу. У Смерницама за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, препоручује се да онлајн медији и онлајн издања, без обзира на врсту модерације коју користе, израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како функционише систем модерације. У зависности од техничких могућности, интернет портали могу развити систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).
У Смерницама је наведено да кориснички садржај који онлајн медиј одлучи да објави потпада под уредничку одговорност медија. Поред тога, у Смерницама је наглашено да се у случају коришћења накнадне модерације, уклањање спорног садржаја обавља након сазнања да је садржај недозвољен, односно после обавештења треће особе, а да у случају да такав садржај није отклоњен, сматраће се да потпада под уредничку одговорност медија.
Портали најчешће имају и своје профиле на друштвеним мрежама које прати велики број корисника и путем којих се објављују различити садржаји и информације. С обзиром да друштвене мреже користи све већи број корисника и да су значајне као канал комуникације, а да у складу са постојећим законским одредбама нису обухваћене као медиј, Повереник указује да је приликом објављивања садржаја на овим мрежама потребно водити рачуна да се објављивањем не подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица на основу неког њиховог личног својства. Сагласно томе, у циљу целисходне примене етичких стандарда и превенције и смањења дискриминације и говора мржње, садржај корисника који се поставља на друштвеним профилима онлајн медија треба обухватити претходном или накнадном провером. Наиме, исти принципи у погледу етичких стандарда морају важити за све видове дигиталне комуникације којима се садржаји чине доступним јавности и постају део јавног простора. Ово се посебно мора имати у виду у ситуацији у којој велики број корисника прати одређени медиј на његовој друштвеној страници, јер се у том случају потенцијално дискриминаторан садржај чини видљивим и доступним великом броју грађана и грађанки, односно јавности. Примера ради Савет за штампу, када се ради о садржају који је одређени медиј учинио доступним на друштвеној мрежи, утврђује повреду Кодекса новинара. Савет за штампу констатује да је дискриминаторан садржај био доступан великом броју читалаца и да је редакција била у обавези да га након обавештења треће особе уклони, те да у овом случају постоји одговорност за објављене коментаре.
Поједине земље Европске уније су усвојиле законска решења према којима се друштвене мреже обавезују да уклањају садржаје који представљају говор мржње или друге незаконите садржаје са својих платформи, а у случају да то не учине биће санкционисане. Поред тога, препоруком Европске комисије о мерама за сузбијање незаконитих садржаја на интернету предвиђено је да би требало утврдити одредбе о механизмима за слање обавештења о незаконитим садржајима на интернету, а који би били лако доступни и једноставни за коришћење, а путем којих би корисници могли да доставе прецизне информације на основу којих би се донела одлука о томе да ли се тај садржај сматра незаконитим, да ли треба омогућити приступ том садржају или га треба уклонити. Такође, Кодексом о поступању за борбу против незаконитог говора мржње на интернету којим је предвиђено да се инетрнет предузећа ( Facebook, Twitter, Youtube), која су укључена у интернет форум Европске уније, заједно са другим платформама сносе колективну одговорност за промовисање и омогућавање слободе изражавања на интернету. Према овом Кодексу наведена интернет предузећа и државе Европске уније, прихватају обавезу сузбијања незаконитог говора на интернету, при чему интернет предузећа наглашавају да је овај Кодекс намењен усмеравању њихових активности и предузимању вођства у сузбијању ширења незаконитог говора мржње на интернету. Овим Кодексом се утврђују обавезе попут тога да интернет предузећа треба да успоставе јасне и делотворне поступке за испитивање обавештења о незаконитом говору мржње у оквиру својих услуга, како би се онемогућио приступ таквом садржају или да такав садржај уклоне. Уколико интернет предузеће оцени да је такав садржај незаконит, уклониће га у року од 24 часа од пријема обавештења о томе”.
ТопПрес/ ГЗС