Књиговође које су свој посао научиле на курсевима и за посао рачуновође немају лиценцу први су на удару новог закона који регулише ову област, а чија је јавна расправа завршена пре неки дан. Практично, око 5.000 књиговођа који нису професионалци сада ће морати поново у школу – да би се бавили својим послом они ће убудуће морати да имају лиценцу, а то значи да ће полагати испит који кошта 93 евра и у току сваке године ићи на додатне обавезне обуке.
У Србији ради нешто више од 2.000 лиценцираних рачуновођа који поштују све међународне стандарде и имају континуирану едукацију. С друге стране, статистика показује да укупно око 7.000 људи редовно потписује финансијске извештаје предузећа, а нису „професионалци“ и не руководе се никаквим етичким кодексима, кажу за „Блиц Бизнис“ у Савезу рачуновођа и ревизора Србије.
А највећи број малих фирми поверава вођење књига управо таквим малим агенцијама, односно рачуновођама, па је зато највише интересовања и дискусија поводом новог Закона о рачуноводству изазвала одредба према којој ће један од услова за рад књиговодствене агенције бити да има најмање једног стално запосленог рачуновођу који има лиценцу организације чланице Међународне федерације рачуновођа (ИФАЦ – Интернатионал Федератион оф Аццоунтантс). У Србији је тренутно пуноправни члан ИФАЦ само Савез рачуновођа и ревизора Србије.
Предложени рок за усаглашавање са овом одредбом је три године од почетка примене новог закона – која је планирана од 1. јануара 2020. године – што значи до краја 2022.
„Држава новим законом жели да уведе дисциплину у ову област, јер су у рачуноводство ушли и конобари, фризери, техничари… Одсутна је свака суштинска контрола и то је заиста велики проблем“, каже за „Блиц Бизнис“ Перо Шкобић, генерални секретар Савеза рачуновођа и ревизора Србије.
Он подсећа да Савез од 1989. године организује полагање испита за добијање лиценце професионалних рачуновођа, и да је свуда у свету пракса да се полаже код организације која је чланица ИФАЦ.
Како до лиценце?
„Полагање испита се организује два пута годишње, а сви трошкови на које треба да рачунају заинтересовани су чланарина – 64 евра и испит – 29 евра. За оне који већ раде и имају праксу сам испит неће бити неки велики проблем, док осталима, који мисле да је довољно да узму рачуноводствени програм и завршили су посао, свакако неће бити тако лако“, објашњава наш саговорник и додаје да највећу „галаму“ дижу управо рачуновође које немају сертификат.
Иначе, лиценца се обнавља сваке године. Перо Шкобић каже да је за обнову потребна континуирана едукација и похађање стручних семинара, односно прикупљање 40 бодова годишње, како би рачуновође биле у току са прописима који се стално мењају и усаглашавају.
С тим у вези, поставља се питање колико ће паушалцима, који тренутно рачуновође плаћају око 100 евра месечно, нови услов – лиценца – повећати трошкове пословања?
Министарство финансија: Циљ је квалитет извештавања
Како наводе представници Министарства финансија, крајњи циљ доношења новог Закона о рачуноводству је подизање нивоа квалитета финансијског извештавања у нашој земљи и усклађивање са најбољом међународном праксом у овој области. Нацрт закона о рачуноводству предвиђа увођење јасних услова за професионално пружање рачуноводствених услуга, као и посебног јавног регистра пружалаца рачуноводствених услуга, чиме би се унапредио квалитет ових услуга.
Из министарства наводе да је основни циљ предложеног Нацрта закона о ревизији усклађивање са постојећом регулативом Европске уније у вези са обавезном ревизијом годишњих и консолидованих финансијских извештаја, као и са препорукама у области спречавања прања новца и финансирања тероризма. Крајњи циљ предложених реформи треба да буде подизање нивоа квалитета ревизорског и финансијског извештавања у Републици Србији, кроз унапређење система обављања ревизије, што је један од предуслова за привлачење потенцијалних домаћих и страних инвеститора, кажу у Министарству.
Уважити националне специфичности
Из Рачуноводствене коморе Србије су, у току јавне расправе о новом пропису, истакли да су Закон о рачуноводству и Закон о ревизији стратешки важни за државу, у циљу подизања квалитета финансијских извештаја и њихове контроле. Према њиховом мишљењу, ови законски оквири треба да буду прилагођени европским директивама, али свако национално законодавство мора узети у обзир националне специфичности.
“У нашој земљи није већина рачуноводствених услуга у складу са облигационим уговорима, као у Европској унији. У Србији, у огромном броју, рачуновође воде пословне књиге за правна лица и предузетнике, у складу са уговором о раду. Зато је неопходно уредити у целости рачуноводствену професију и услове и правила који се морају испунити да би неко могао квалитетно састављати финансијски извештај”, појаснили су из Рачуноводствене коморе Србије у својим сугестијама.
ТопПрес/ Извор: Блиц, М. Андрејић