Тржиште рада се мења брзо, а савремене технологије које траже нове професије отписаће велики број занимања. Већ сада се смањује потреба за шалтерским радницима, дактилографима, поштарима. Зато је ученицима много теже да се одлуче за шта да се школују. Ми смо проверавали која ће занимања преживети четврту индустријску револуцију.
Уместо љубазног гласа у кол центрима одговоре све чешће дају машине. Рачуни се плаћају електронски, а уместо писама стижу мејлови. Нове технологије би око 50 одсто постојећих занимања могле да пошаљу у историју. Ипак, за лекаре, угоститеље и мајсторе нема зиме.
Предраг Арсеновић ради као шеф градилишта више од 35 година. Не сећа се да је потражња за грађевинцима икад била већа, поготову за добрим мајсторима.
„Имали смо одличну радну снагу, нажалост у последње време јако кубуримо с тим. Тако да смо принуђени из године у годину да учимо нове радне снаге. Таман их научиш, они оду даље и тако. Роботи у овоме много не могу помоћи“, истиче Арсеновић.
Занимања која и успеју да преживе талас аутоматизације и дигитализације доживеће промене. Главна карактеристика биће динамичност – тако да ће људи морати да уче током целог живота.
„Велика предност очекује оне професионалце који у својим областима осим тога што знају, да ли су лекари, правници, економисти разумеју како раде рачунари, разумеју алгоритме, разумеју основе тог програмирања, основе машинског учења и онда ће моћи да помогну аутоматизацији тих послова. Јер, сами програмери неће моћи да аутоматизију рад лекара без помоћи самих лекара који ће морати да стално иновирају тај софтвер“, објашњава Стефан Салом, директор развоја Инфостуд групе.
Иновације на тржишту, кажу у министарству просвете, будно прате. До сада су угасили 166 профила – 86 четворогодишњих и 80 трогодишњих.
„Сви профили који немају израђен стандард квалификација они ће постепено нестајати. Тенденција је да се они стално отписују, да не буду у систему, да ученици не могу да се опредељују за профиле који неће испуњавати критеријуме одређених занимања савременог развоја 21. века. Оно што је планирано за будућност и што смо урадили до сада кренули смо по дуалном моделу организације наставе профила – 33 профила, за наредну школску годину још девет“, наводи Габријела Грујић, помоћница министра просвете.
Према аустријској студији, транспорт и складиштење биће најугроженија бранша, јер ће возила без возача заменити људе. У трговини, око 37 посто послова могли би да преузму роботи, а у здравству и социјалној заштити више од једне четвртине послова. Ипак, тржишта ће обогатити исто толико велики број нових занимања.
ToпПрес/ Извор: РТС, Николина Ракић