Најновије истраживање стручњака и лекара са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ показује да вирус корона није само респираторна болест која захвата плућа, већ и кардиоваскуларна, јер код пацијената изазива тромбозе у артеријском и венском систему, каже васкуларни хирург са тог института, др Срђан Бабић.
Студија коју раде стручњаци и лекари са тог института јединствена је у свету, јер су у фокусу истраживања пацијенти који имају лакше и средње тешке облике корона инфекције, а који су и најбронији, објашњава др Бабић за Танјуг и додаје да је циљ да се установи која група у тој популацији има највећи ризик од тромбозе.
„Утврдили смо да је скоро половина тих пацијената имала тромбозу, односно 42.7 одсто њих. Најчешће се радило о дубоким венама потколенице, док је 10 до 15 одсто имало тромбозу у прегледу колена и натколенице. Такве тромбозе су опасне јер могу да доведу до плућне емболије која је нажалост најчешће фатална“, објашњава др Бабић.
Он подсећа да је од почетка пандемије било многа истраживања која су указивала да је ковид 19 само респираторна инфекција, да би, како каже, каснија показала да вирус корона повећава и ризик од крварења.
„Рађене су неке студије у Кини где је прво и почела корона, па се показало да је већина пацијената који су нажалост умрли од вируса, преминула баш од последица тромбозе у васкуларном систему“, указује др Бабић.
Он објашњава да основа вируса корона може да се подели на два дела, односно респираторни и инфламаторни део.
„Сам вирус има спајкове преко којих се везује за ензим у крвним судовима у који уђе преко респираторног тракта. Сам кашаљ то додатно шири и захвата унутрашње ћелије крвних судова које одумиру од последица оштећења које је корона изазвала и тако долази до тромбозе“, каже он.
Студија такође показује да је највећи број пацијената старости од 40 до 60 година имао тромбозу, док старији нису толико оболевали, истиче др Бабић и додаје да су се издвојили фактори који упућују на то код којих пацијената треба радити ултразвучну дијагностику.
„То су пацијенти који су имали виши ниво CRP-а, гојазнији, они који су били слабије покретљиви и пацијенти који су имали повећане вредности Д-димера“, указује др Бабић.
Он додаје да се показало да пацијенти који имају три до четири пута веће вредности Д димера имају ризик од око 70 одсто за добијање тромбозе.
Др Бабић упозорава и на то да се као последице короне често појављују запаљења срчане марамице што је показатељ да је тај вирус итекако напада кардиоваскуларни систем.
„Пацијенти се жале на умарање, не само после месец – два од прележаног вируса, већ и после четири до шест месеци од негативног теста. И поред тога што се сматрала као респиторна болест која захвата само плућа, код одређених пацијената је дошло до појаве тромбозе у артеријском и венском систему и после десет недеља од негативног пцр теста“, истиче др Бабић.
Појашњава да се то дешава јер су сви системи у организму повезани.
„У самој циркулацији плућа имате алвеолу где се врши размена гасова између крви и спољашње средине, а студије показују да код одређених пацијената до сатурације, односно засићености кисеоником у крви не долази због саме упале плућа, већ због тромбозе тог малог суда где се врши размена гасова“, поручује он.
Др Бабић подсећа на то да су се протоколи лечења вируса корона брзо допуњавали, захваљујући доброј комуникацији и размени података између лекара, али да постоје последице вируса које ће се још годинама рефлектовати на нечији организам.
„Врло је важно да се пацијент који је имао проблем са короном, јави васкуларном хирургу, кардиологу да би се увела права терапија. Сви мисле да је ово обичан грип, па се људи када оздраве залете на тренинге, а уствари они не смеју да се замарају бар шест месеци после короне. Наравно, мора да постоји физичка активност, али без умарања баш због могућих последица“, наглашава др Бабић.
Он апелује на грађане да после прележане короне ураде ултразвук срца и крвних судова, површних и дубоких вена, те ултразвук артерија а поготово пацијенти који имају неке од фактора ризика.
„Оно што бих посебно истакао као битно је да пацијенти не пију лекове на своју руку поготово не лекове који спречавају згрушавање крви. Они се препоручују одређеним групама, али код других могу имати нежељене ефекте и ту треба увек тражити савет лекара који ће дати праву дозу да не би дошло до неког проблема“, објашњава др Бабић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг