Мистерија и проклетство старог храста у Такову: Дрво запис „предвидело“ све несреће Обреновића

Мистерија и проклетство старог храста у Такову: Дрво запис „предвидело“ све несреће Обреновића

Горњи Милановац – На велики првославни празник Цвети 1815. године Милош Обреновић подигао је Други српски устанак и повео народ против Турака. Устаничка војска тада се скупила у густој храстовој шуми у којој се по лепоти и масивности издвајао Таковски грм. Тај храст био је свето дрво „запис“ где су се људи окупљали и молили Богу и управо под његовом крошњом почело је стварање модерне српске државе.

Срби су од давнина веровали у моћ дрвећа, па тако и Таковски грм осим историјског има и велики симболички значај, јер се наглашава мистична нераскидива веза између његовог постојања и династије Обреновић. Верује се да је предсказао све лоше што се дешавало члановима ове владарске породице.

„На храст се није обраћала посебна пажња док кнез Михаило приликом посете Такову није приметио да дрво пропада и у близини одредио наследника чувеног Таковског грма. Почетком 1860. године отпало је пет великих грана храста и мештани су веровали да је то лош знак за династију, недуго потом умро је Милош Обреновић. Осам година касније потпуно изненада дошло је до сушења још једне велике гране, а после кратког времена кнез Михаило Обреновић убијен је у атентату“, изјавио је за РИНУ Александар Марушић директор Музеја рудничко – таковског краја.

Александар Марушић, фото: РИНА

„Вести са небеса“ нису затајиле ни неколико деценија касније. У незапамћеној олуји која је погодила горњомилановачки крај, ветар је из корена извалио стари Таковски грм. Годину дана касније, маја 1903. године у Београду су убијени краљица Драга и краљ Александар Обреновић у атентату.

„Мештани су тада веровали да ће се нешто лоше десети Обреновићима и то се обистинило. Био је то крај династије која је владала 72 године. Краљ Александар није имао наследника и њихова лоза је прекинута. Неко од тадашњих житеља досетио се да сачува делове тог храста, па данас имамо три дела Таковског грма од којих се један налази у Такову, други на Шумарском факултету у Београду,а трећи се чува у цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу“, наглашава Марушић.

Фото: РИНА

Након деценија у ком су „наследници“ чувеног дрвета расли нормално Таковски грм почео је изненада поново да се суши 1991. године, а последњи пут је олистао 1992. године што је верујући народ протумачио као најаву немилих догађаја. Да су ова веровања ипак имала основу показало се убрзо, кад је почео рат у Босни.

Али, судбина старог храста осим за Обреновиће везана је и за још једну породицу која се налазила на челу државе, а ради се о Милошевићима. У име тадашњег председника Слободана Милошевића 1994. године посађен је храст који се такође осушио, што је повезано са НАТО бомбардовањем, Милошевићевим падом са власти, а затим и хапшењем.

ТопПрес/ РИНА

Фото: РИНА

KOMENTARI