Током прошле године у Србији је закључено 36.047 бракова, што је за скоро 1.000 мање него пре две године. Према службеним подацима, помера се и старосна граница, и у брак се улази све касније.
Мушкарци пред матичара стају, у просеку, са 34 године, а жене са 31. Само пет година раније мушкарци су у брак улазили са 33 године, а жене са 29, подаци су Завода за статистику.
Каснији брак, касније и потомство. Жене на југу Србије рађају прво дете са 26 година, а на Врачару, на пример, са 33 године.
Психолог Бранка Тишма каже да је један од разлога што се млади све касније одлучују за брак економска несигурност, али су, примећује, и занемарене традиционалне вредности.
„Млади касно добијају посао и јако дуго живе са својим родитељима. Када би ушли у брак, морали би да живе са својим родитељима у малим становима, и да и даље буду издржавана лица. То није згодно“, каже Тишма за Танјуг.
Такође, све више младих наставља школовање, завршава факултете, а када се и запосле обично имају клизно радно време и немају превише времена за дружење, те везе данас лако пуцају.
„Везе су данас другачије него што су биле раније. Друге норме и вредности су ушле у њихове животе, тако да брак није тренутно једна од цењених вредности, да би томе тежили. А они који вреднују брак, врло често нису у ситуацији да га формирају“, појаснила је Тишма.
Матичар Немања Ђуровић почео је да ради пре 15 година и каже да је данас мање венчања него у том периоду.
„Променила се и старосна граница младенаца. У овом тренутку можемо рећи да на Звездари млади у брак улазе после тридесете године, када загазе у четврту деценију“, каже Ђуровић.
Ђукић Дејановић: И државе благостања имају проблем са „белом кугом“
Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић потврђује, позивајући се на анализе и истраживања, да млади у Србији одлажу брак и рађање деце.
„И одлука о рађању првог детета се одлаже“, каже Ђукић Дејановићева.
Указује да економска несигурност није једини разлог за тај феномен, те указује да се у целој Европи бележи мањи број бракова.
И државе благостања, каже, имају проблем са „белом кугом“. Додаје да млади морају бити у фокусу локалних самоуправа, те да је важно усклађивање рада и родитељства.
Како би финансијски помогла паровима са децом, држава данас за свако рођено прво дете издваја једнократно 100.000 динара, за свако друго 10.000 динара месечно – две године, за треће 12.000 динара – десет година, четврто 18.000 – десет година.
Србија није једина земља где се млади све касније одлучују за брак и све касније добијају потомство.
Слично је и у земљама региона. У Хрватској, на пример, мушкарци пред матичара одлазе у просеку са 31,3 године, а жене са 29.
У Црној Гори жене се у просеку удају са 28, а мушкарци са 31,5 година, а „најмлађи“ су брачни парови у БиХ, где се жене у просеку удају се 26, а мушкарци са 29 година.
ТопПрес/ Извор: Танјуг