Некада милиони евра и кредити за кампању, данас скромно

Некада милиони евра и кредити за кампању, данас скромно

Политичке странке, попут ЛДП-а и Г17 плус, у прошлости су трошиле и више од миллион евра у кампањи, задуживале се, а чланови неких других партија су чак и куће у којима живе њихове породице давали у залог због кампање, док се данас већина странака, према оцени Танјугових саговорника, ослања на средства из буџета.

Како су за Танјуг рекли у Министарству финансија, из републичке касе за финансирање политичких активности издвојена су средства у висини од 792.470.000 динара (око 6,8 милиона евра), од чега ће се 20 одсто у једнаким износима распоредити подносиоцима проглашених листа који желе да искористе та средства, док ће преостали део бити додељен изборним листама сразмерно броју освојених мандата.

Извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар подсећа да ће странке које буду желеле да користе та средства у старту морати да положе изборно јемство, које им неће бити враћено уколико не освоје један одсто гласова на изборима.

Он објашњава да ће оне странке које буду направиле бољи резултат моћи да рачунају да ће освојити већи део колача од преосталих 80 одсто средстава, која ће бити расподељена после завршетка избора.

„Ако пођемо од претпоставке да ће бити рецимо 10 изборних учесника, који ће користити јавна средства, то значи да ће отприлике они добити око 135. 000 евра на почетку, што може бити нека полазна основа за вођење кампање, али ће морати заузврат да освоје један одсто“, рекао је Клачар за Танјуг.

Клачар оценује да ће тај износ бити мали за оне који желе да направе целовиту и интегрисану кампању, имајући у виду да је политички маркетинг скупљи од комерцијалног, а пракса показује да је странкама које желе да дођу до великог броја људи потребно око миллион евра.

До 2012. године имали смо, каже Клачар, странке које су биле спремне да потроше много више од једног милиона, међутим, после 2012. године само је СНС као велика странка и велики потрошач.

„Вук Јеремић је био велики потрошач у председничкој кампањи. Све остале странке имале су мале кампање које су комбиновале теренске активности са друштвеним мрежама“, рекао је Клачар.

Он је објаснио да је велика вероватноћа да оне странке које не могу да сакупе више новца него што су добиле од државе не могу да имају сегмент политичког оглашавања, јер, како каже, мале су шанше да се са тим новцем направе добри спотови, који би се пласирали на великим телевизијама.

Како каже, од 2012. године једино СНС и СПС могу да потроше више од миллион евра, будући да су све друге страке које су у прошлости били „велики потрошачи“ попут ЛДП-а или Г17 плус нестале или су маргинализоване.

Што се тиче извора финансирања, Клачар подсећа да су они даље исти, те указује да странке и даље могу да узимају кредите или донације.
Подсећа да физичко лице може да донира 20 просечних зарада током године, односно дупло више у кампањи, а правна лица могу да донирају 200 просечних зарада, односно два пута више ако се ради о кампањама.

Закон није предвидео колико средстава странка може да прикупи, али јесте предвидео да једно правно лице не може доминантно да финансира једну политичку странку.

Анализе, каже, показују да од 2012.године већина странака приходује од државе, док су на другом месту кредити које су давале банке у домаћем власништву, а трећи извор су донације.

„Нажалост, нека врста лоше кампање против компанија или њиховог учешћа у политичком животу је довела до тога да ми у суштини немамо компаније које су спремне да финансирају политичке странке, што је велика штета, јер је то стандард у свим земјлама“, нагласио је Клачар.

Он је навео да је највећа ставка у трошковима политичко оглашавање, више од 70 одсто, те да потом следи изборни материјал и оглашавање на билбордима, док су на трећем месту митинзи и јавни догађаји.

Према његовим речима, пракса показује да су странке које су биле спремне да уложе новац направиле и добар изборни резултат, међутим, било је, каже, и изузетака.

„Пример је Бели Прелетачевић, који је у кампањи 2017. године са мало средстава направио добар резултат, за разлику од Вука Јеремића, који је уз велико улагање направио вишеструко лошији резултат него што је имао на почетку кампање“, каже Клачар.

Други пример је Покрет „Доста је било“ који је у 2016.години пријавио да је потрошио око од 70.000 евра, а освојио је преко 6 одсто гласова, више него Демократска странка или коалиција „Чеда, Чанак, Борис“.

Када је реч о трошковима „кампање бојкота“ странака око СзС, Клачар каже да се она може финансирати преко редовних прихода, односно преко ранијег учешћа тих странака на изборима или из приватних извора, као што су донације.

Клачар оцењује да свим „бојкот-странкама“ неће бити лако да финансијски опстану, али треба признати да неке од њих свакако већ функционишу без јавних новаца, као што су Странка слобиде и правде или Народна странка, док ће странке које су имале парламентарни статус попут Двери или ДС, после избора изгубити буџетско финансирање.

Директор Социјалистичке партије Србије Ђорђе Чабаркапа рекао је за Танјуг да ће коалиција СПС-ЈС као и у претходним кампањама акценат ставити на своје резултате.

„Изборна кампања неће бити скупа, користићемо само она средства која је држава определила из буџета за ову намену“, рекао је Чабаркапа и подсетио да СПС има умрежену базу у коју је, каже, уткана 30-годишња борба за социјалну правду, равноправност, поштовањем младих и старијих.

Марко Ђуришић из Србија 21 која је на листи Уједињене демократске Србије рекао је за Танјуг да они планирају да воде скромну кампању.

„Финансираћемо се првенствено из буџета и покушаћемо да прикупимо мале донације које ће нам послужити да повећамо видљивост. Свакако не планирамо да уложимо превише новца јер сматрамо да су скупе кампање непримерене за ово време“, рекао је Ђуришић.

Он је додао да им је идеја, жеља и план да лично обиђу људе широм Србије и на тај начин им покажу да не планирају да седе у Београду и у својим просторијама доносе одлуке које се тичу њихових живота.

„Основ наше кампање ће бити стварање међусобног поверење између нас и наших гласача. Њихова вера да је УДС једина права алтернатива овој власти а наша вера да ће што већи број грађана Србије који желе да учествују на овим изборима а до сада нису имали за кога да гласају, изабрати људе који су спремни да се боре за нормалну, грађанску, демократску и европску Србију“, рекао је Ђуришић.

И Демократска странка Србије се, према речима Уроша Јанковића, ослања на локалне одборе и средства из буџета, а кредите неће узимати.

„Имамо одборе у свим већим градовима, планирамо гостовања на локалним телевизијама, учешће у политичким емисијама, имаћемо билборде и рекламне спотове колико будемо били у могућности“, рекао је Јанковић за Танјуг.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI