Њиве више неће опорезивати као грађевинско земљиште

Њиве више неће опорезивати као грађевинско земљиште

Власници грађевинског земљишта на коме нема објекта од наредне године неће плаћати порез као да имају плац за градњу, што ће државни намет смањити и за хиљаду евра по хектару, сазнаје „Блиц“.

То је Владин предлог за измену Закона о порезу на имовину који би могао да олакша живот многим пољопривредницима, а међу њима и Мирославу Стаменковићу из Доњег Међурова код Ниша. Како је “Блиц” писао прошле године, Стаменковић није знао где се налази када му је држава за ораницу од шест хектара повећала порез са 4.000 динара на 155.000, а сличних случајева било је широм Србије.Оваква пракса требало би да се промени од следеће године захваљујући закону који је тренутно у скупштинској процедури, а који општинама даје одрешене руке и могућност да неизграђено грађевинско земљиште воде као пољопривредно, односно шумско. Практично, земљиште на коме није било градње, а које се користи искључиво за гајење воћа, поврћа, осталих биљака или шума, локална самоуправа ће моћи да опорезује по минималним стопама. На такво земљиште пољопривредници су до прошле године, рецимо, у Футогу плаћали порез од 1.500 динара за један хектар, а новим решењима општина им је намет повећала на 150.000 динара.Пореска решења већа за сто пута у односу на претходне године током ове године добијало је хиљаде домаћинстава у селима и приградским насељима широм Србије. Разлог – одлуком града или општине, породичне њиве које власници годинама обрађују преиначене су у грађевинско земљиште. Прецизније, током 2011. године локалне самоуправе су направиле већи обухват грађевинског земљишта, то су послали у катастар, а грађанима су решења махом почела да стижу 2017. и 2018. године. А колика је разлика у висини пореза на пољопривредно и грађевинско земљиште најбоље показује пример за седму зону у Нишу, где је порез за грађевинско земљиште 1.544 динара по метру, а за пољопривредно 96. У случају Новог Бечеја однос би био 690 наспрам 12 динара, а у случају Београда 25.000 наспрам 2.200 динара.Порески стручњак Ђерђ Пап оцењује за “Блиц” да порез на пољопривредно земљиште треба да буде мањи од пореза на грађевинско, где је дозвољена градња.

  • У том смислу предлог за измене постојећег закона јесте добар за власнике пољопривредног земљшта. А пољопривредно земљиште јесте оно где није дозвољена градња и које власници користе у пољопривредне сврхе. Притом, треба знати да у одређеним поступцима постоји могућност да пољопривредно земљиште постане грађевинско, али о томе одлучује локална самоуправа – оцењује Пап за “Блиц”.

Локалне самоуправе имаће право да донесу и нулту стопу опорезивања. То је недавно, рецимо, урадила општина Јагодина, како су навели, због стварања бољих услова за развој пољопривреде.

Порез на имовину наредне године већи највише до два одсто

Порез на имовину за 2019. године општине и градови не могу повећати више од два одсто у односу на 2018. Одлуку о висини пореза доноси локална самоуправа, али у следећим границама: до један одсто за непокретности у најопремљенијим зонама, до 0,4 одсто за непокретности у зонама сеоских насеља и до 0,3 процента од вредности имовине за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Сузана Лакић

KOMENTARI