Новац за борбу против града потрошили за своје потребе

Новац за борбу против града потрошили за своје потребе

За само три године град који је махом покосио пољопривредне усеве у Србији, направио је штету од 6,18 милијарди динара, а у исто време за санацију те штете издвојено је из буџета 233 милиона динара, показала је анализа Државне ревизорске институције.

Од 2015. до 2017. држава је у противградну заштиту у Србији просечно годишње улагала 625 милиона динара.

Анализирајући систем противградне заштите у Србији, један од најзаосталијих у овом делу света, ДРИ је у свом извештају изнела низ примедби и сугестија и Републичком хидрометеоролошком заводу који је директно надлежан да штити територију од града, али и Министарству пољопривреде које је задужено за надзор. У случају Министарства ДРИ није могла, како су истакли, да оцени њихов допринос, јер се испоставило да Министарство има само делимичан надзор над РХМЗ. С друге стране, ДРИ је дошла до закључка да не постоји стабилност финансирања противградног система јер РХМЗ није доследан у захтевима приликом планирања средстава.

РХМЗ-у је замерено у извештају да се ослања на помоћ из буџетске резерве, али и на подршку локалних самоуправа, иако нема конкретних података о томе колико која општина и са чиме располаже. Осим тога, РХМЗ је тражио повећање лимита, а када му држава то није одобрила, онда је из постојећег буџета узимао са програма који је намењен за противградну заштиту у корист неког другог.

ДРИ је тако утврдила да је Министарство пољопривреде за 2017. РХМЗ-у повећало лимит за 61,7 милиона динара, међутим, за противградну заштиту издвојен је свега 14,1 милион, а остатак је уложен у метеоролошке и хидролошке послове. РХМЗ се ослањао на то да ће општине набавити ракете иако о томе нису имали податке. Тако је маја 2017. РХМЗ послао допис локалним самоуправама за набавку 6.000 ракета, иако је сезона почела 15. априла. До 15. маја РХМЗ је добио од општина 852 ракете, а очекивао је, истиче се у извештају ДРИ, да ће добити још хиљаду до 1.500 ракета. За све то време, Завод је са само неколико општина имао потписане споразуме о сарадњи те је ДРИ закључио да је ефикасност противградне заштите угрожена јер РХМЗ не располаже поузданим подацима.

У целој Србији иначе постоји 13 радарских центара и 1.418 лансирних станица, у које у последње две и по године, како је показала анализа ДРИ, РХМЗ није уложио ништа, осим у основне поправке. ДРИ је утврдио и да је РХМЗ последње три године располагао са мање ракета него што је потребно, али да чак ни оне нису употребљене. Тако је свака општина у Србији у 2017. имала 9,2 ракете по лансирној станици, што је незнатно повећање у односу на претходне године. Те године је, на пример, од распоређених 13.055 противградних ракета у Србији, искоришћено свега 5.464 ракета. Очигледно велики проблем у функционисању овог система јесте и неуједначен приступ општина и координација са надлежнима. Од 145 општина, током ове три године, само је њих 24 редовно донирало ракете, а 70 није уопште донирало ракете, док је финансирање стрелаца било редовно у 70 општина.

ТопПрес/Извор:  Данас

KOMENTARI