Стручњаци Машинског факултета у Београду осмислили су нови начин заштите усева од града у Србији. У питању је противградни топ, далеко ефикаснији и јефтинији од противградних ракета или противградне мреже.

Дугогодишње истраживање, пројектовање и развој, који су први и једини у нашој земљи спровели др Велимир Ћировић, професор на београдском Машинском факултету, и Душан Смиљанић, који приводи крају докторску дисертацију на том факултету, као резултат има нови систем заштите од градоносних облака – противградни топ који функционише на систему емитовања звучних таласа, дејствује до 10 километара у висину и може да заштити око 80 хектара усева.

– Звучне таласе, који се простиру брзином звука, систем емитује сваких пет секунди, а најбоље је да буде активиран најкасније 20 минута од тренутка када се на радару уочи потенцијални градоносни облак. Таласи, путујући ка горњим слојевима атмосфере, у ваздуху изазивају турбуленције, чиме се спречава стварање леда, а ако је већ формиран у олујном облаку, онда изазивају његово отапање, тако да уместо града на земљу пада киша или расквашени снег – објашњавају аутори овог система који се већ користи у земљама ЕУ, али и на другим континентима где је, као алтернатива противградним ракетама и засипању облака сребро-јодидом, показао већу поузданост и ефикасност.

Противградни топ није ограничен на једну локацију, већ је потпуно мобилан, с обзиром на то да се метални контејнер у који је смештен лако монтира и премешта. Како објашњавају конструктори, противградни топ не емитује штетна зрачења, не угрожава авио-саобраћај, нема испаљивања никаквих предмета у ваздух попут противградних ракета које неретко, ако промаше циљ, заврше у нечијем дворишту или крову куће, нема штетан утицај на околину и живи свет, тако да може бити употребљив не само на пољима, већ и у урбаном окружењу.

– Напајање противградног топа обезбеђено је соларном енергијом. Инсталирани ГПР систем омогућава активирање позивом или СМС-ом, тако да није потребан „стрелац“. Такође, систем за комуникацију омогућава повезивање топа са радарском службом. Пошто нема испаљивања физичких предмета као што су ракете, противградни топови могу да се сем за пољопривредна добра користе и и за заштиту имовине у урбаним срединама, као што су на пример отворени ауто-паркинзи – наводи др Велимир Ћировић, док објашњава предности овог иновативног система.

Коначно, употреба противградног топа апсолутно је најјефтинији начин заштите. Трошкови његовог коришћења и одржавања система износе тек око шест евра по хектару или 3.000 пута мање од инсталирања противградних мрежа, које коштају и до 20.000 евра по хектару.

Противградни топ, како објашњавају Ћировић и Смиљанић, првенствено је намењен за превентивно деловање.

– Према статистичким записима метеоролошких параметара, уобичајено је да град временски може да пада највише до 15 минута, па је једно пуњење батерије боца са гасом довољно за 8 сати непрекидног рада. Пуцањ који производи противградни топ је идентичан праску грома и према томе није довољно јак да угрози авио-саобраћај, нити живи свет у околини. Коначно, звук се производи сагоревањем ацетилена, што је еколошки прихватљивије од сребро-јодида, реагенса за засејавање облака ракетама – наглашава Смиљанић.

Систем заштите од града на овај начин, додају наши саговорници, већ су увеле Италија, Шпанија, Француска, Немачка, Аустрија, Холандија и Белгија.

Иначе, у Србији тренутно је најефикаснија противградна заштита на подручју Радарског центра Ваљево, где је лане уведен аутоматски даљински лансер ракета, који покрива територију 14 општина три округа западне Србије, укупне површине 590.000 хектара.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Предраг Вујанац